Напада поврће, воће, винову лозу тако што буши биљно ткиво и сиса сокове. Плодови добијају горак укус и губе тржишну вредност.

Зелена или повртна стеница (Nezara viridula) потиче из тропских и субтропских крајева. Код нас је први пут регистрована 2007. године на Фрушкој гори и у околини Београда. Од тада се сваке године региструје њено присуство у усевима паприке, парадајза, кромпира, бораније, соје, кукуруза и у засадима воћа и винове лозе. Штете причињавају ларве и одрасле јединке које буше биљно ткиво и сисају сокове.

Велике штете причињавају на зрелим плодовима паприке и парадајза, где на местима исхране долази до дисколорација на покожици, плодови добијају горак укус и губе тржишну вредност. Одрасле јединке су интензивно зелене боје, док ларве током свог развоја мењају боју. Оно што је карактеристично за свих пет ларвених узраста јесте присуство белих тачкица по телу.

Ова стеница полаже буретаста јаја на наличје листова у гомилицама. Свеже положена јаја су беле боје, а са развојем добијају црвенкасту нијансу. Тек испилеле ларве се не хране, док у каснијим фазама развоја убацују своју сисаљку у ткиво биљке и испуштају токсине. Такви плодови нису за употребу.

И ове производне године региструје се присуство повртне стенице у пољопривредним усевима. За сада, највеће штете ова врста прави на плодовима паприке и парадајза.

У нашој земљи нема регистрованих инсектицида за ову штетну врсту. Међутим, систем прогнозе је у протеклих неколико година спроводио огледе у циљу сузбијања повртне стенице и добру ефикасност испољио је инсектицид Талстар 10 ЕЦ (бифентрин) у концентрацији 0,05 одсто. У усеву парадајза овај инсектицид има каренцу седам дана.

Agrosmatr.net /

Зелена стеница штеточина која највише уништава парадајз и паприку