Kao i o svemu drugome što je oko nas ili što se događa, tako i o voću i povrću možemo saznati mnogo.

1. Unutrašnji deo kore od banane takođe možete upotrebiti i kao prirodno sredstvo za izbeljivanje zuba. Svako veče treba istrljati zube sa unutrašnjom stranom kore, isprati slanom vodom i prve efekte možete videti već nakon dve nedelje.

2. Prosečan plod jagode sadrzi oko dvesta semenki.

3. Krastavac možete koristiti kao prirodno sredstvo za odvraćanje pojedinih insekata od vašeg doma.
4. Ukoliko imate mrave u stanu, ostavite komadiće ili koru krastavca na mestu odakle izlaze.
5. Kako bi se otarasili bubašvaba, komadiće ili koru krastavca ostavite na onim mestima u stanu gde se ovi neželjeni posetioci najčesće pojavljuju.

6. Paprika babura, je poreklom sa prostora Meksika i Centralne i Južne Amerike. Za njihovo širenje zaslužni su španski i portugalski moreplovci koji su ovo povrće donosili u razne delove sveta tokom svojih putovanja u XVI i XVII veku.

7. Da li ste znali da plodovi avokada sazrevaju na stablu, ali punu zrelost postižu tek nakon što se uberu? Još je fascinantnija činjenica da plodovi mogu ostati na stablu i do 18 meseci. Kao da se biljka trudi da sačuva plodove dok ne budu ubrani.

8. Da bi se dobila jedna jabuka potrebna je energija koju stvori najmanje 50 listova.

9. Narandžaste šargarepe, kakve ih mi znamo, nisu uvek bile takve. šargarepe su nekada bile – ljubičaste, žute i crvene.
10. Do 16. veka šargarepe nisu ni uzgajane, sve dok holandski farmeri nisu ukrstili seme crvene i žute šargarepe i postepeno dobili slatku, narandžastu sargarepu kakvu mi imamo danas.
11. Smatra se da su Holandski naučnici narandžastu šargarepu stvorili u čast Holandske kraljevske porodice cija je dinastija nosila naziv „The House of Orange“.

12. Šljiva se gaji na svim kontinentima osim na Antarktiku.

13. Paradajz se prvi put pojavio u evropi oko 1500. godine.
14. Španski monasi gajili su paradajz u vreme kada on u Evropi još uvek nije smatran jestivim.
15. Prve sorte paradajza donete u Evropu su imale plodove žute boje, italijanski naziv za pradajz je pomodoro što u prevodu znači Zlatna jabuka
16. Latinski naziv za paradajz je Lycopersicon lycopersicum što u prevodu znači Vučija breskva.
17. Plodovi paradajza dobijaju na težini tokom sazrevanja čak i nakon berbe.
18. Postoji preko 10.000 sorti paradajza sa plodovima različitih boja uključujući roze (pink), ljubičastu, crnu, žutu i belu.

19. Možete ubrzati sazrevanje plodova breskve tako što ćete ih staviti u braon papirnu kesu na dva do tri dana.

20. Pretpostavlja se da su ljudi počeli sa gajenjem masline pre oko 6.000 godina. Stabla ove voćke su dugovečna i mogu doživeti i preko 2.000 godina. Najstarijim stablom masline trenutno, smatra se stablo na Grčkom ostrvu Krit. Iako je teško utvrditi njegovu tačnu starost, pretpostavlja se da ima oko 3.000 godina. Inače, ovo stablo i dalje rađa, a plodovi sa njega postižu visoku cenu.

21. Sve do XVIII veka Francuzi su smatrali da krompir izaziva gubu ili lepru. Antoan Avgust Parmentier (Antoine-Auguste Parmentier) bio je francuski agronom iz XVIII veka koji je ubedio Francuze da prihvate krompir kao bezbednu hranu. Da bi to postigao, poslužio se obrnutom psihologijom, tako što je tokom dana postavljao čuvare oko polja krompira kako bi sprečio ljude da ga kradu. Istovremeno, tokom noći je polja ostavljao nečuvana dajući šansu lopovima da se ušunjaju u polja i odnesu pune vreće dragocenog krompira.

22. Drevni Grci smatrali su da salata podstiče spavanje pa su je služili na kraju svojih obroka. Rimljani su prihvatili ovaj običaj i nastavili ga. Interesantno je da je car Domicijan, zahtevao da se salata služi na početku obroka, kako bi svoje goste mučio primoravajući ih da ostanu budni u prisustvu imperatora.

23. Ajsberg (Iceberg) salata najmanje je hranljiva od svih salata. 100 g Ajsberga sadrži 3 g ugljenih hidrata od čega je 2 grama u obliku šećera a ostatak su vlakna. Najznačajniji sastojak je voda koja čini preko 95 g. Inače, salate čiji su listovi tamniji imaju veći sadržaj mineralnih materija, vitamina i vlakana. Samim tim, ukoliko želite hranljiviji obrok, birajte vrste koje imaju tamnije listove.

24. Za sve vas ljubitelje pikantne hrane… Da li ste znali da semenke u ljutim papričicama zapravo nisu najljući njeni delovi. Najljući deo nalazi se na mestu gde su semenke zakačene za beličastu membranu u unutrašnjosti ploda. Ovaj deo tkiva sadrži najveću koncentraciju kapsaicina, alkaloidnog jedinjenja koje daje ljutinu paprici. Inače, kapsaicin nije rastvorljiv u vodi već u mastima i alkoholu. Dakle, ukoliko želite da isperete ljutinu iz usta nemojte piti vodu jer vam neće pomoći. Popijte mleko, jogurt, pivo ili neki drugi alkoholni napitak, poput recimo vina. Takođe, ljutinu možete ublažiti sladoledom, nekim mlečnim namazom, maslacem ili gvakamole sosom pošto će masnoća iz njih pomoći rastvaranje ovog jedinjenja.

Izvor:agroavantura.com

Zanimljivosti koje možda nismo znali o voću i povrću