У нашем народу се каже “Здрав као дрен” зато користите дрен за здравље – Као биљка спонтане флоре дрен представља генетски потенцијал од огромне важности за селекционе циљеве и оплемењивање гајених биљака.

Сакупљање, чување и проучавање његове генетске варијабилности, као и увођење у културу, знатно би обогатио постојећи генофонд воћака. Вреднован је од човека још од античких времена, како због плодова који су се користили у конвенционалној исхрани, тако и због изузетно тврдог дрвета.
Дрен расте као жбун или ниско дрво висине до 8 метара, достиже пречник од 0,5 м и старост преко једног века. Успева на стаништима која су довољно топла и сува, а нису изложена касним мразевима због раног цветања.

Дрен за здравље и уживање током зиме
Цветови се понекад појављују у децембру, мада у нашим еколошким условима обично цвета у фебруару или марту. Плодови у физиолошкој зрелости имају кисео мезокарп. У фази технолошке зрелости омекшају и постају тамно црвени, поприме слатко-кисео укус па се тако непрерађени могу конзумирати. Садрже око 10% шећера, 2-3,5% органских киселина, нешто пектина, танина и 50-90 мг витамина Ц.

Плодови се прерађују у пекмез, мармеладу, слатко, компот и сок. Понекад се дрењине користе за добијање ракије, а у Италији и Француској справља се вино. У Италији се конзумирају слично маслинама. Код нас се још недовољно користи.

Природне популације су полазна основа за селекцију дрена на основу крупноће плодова и обилности плодоношења.

Анализа плодова на патогене и штеточине указала је да су плодови потпуно здравствено безбедна храна из разлога што претходно нису третирани било којим средством за заштиту.

Саднице дрена су релативно скупе (око 1.000 динара), али не каже се узалуд ЗДРАВ КАО ДРЕН, здравље нема цену. Посадите на окућници два – три дрена за своје најмилије и себе, видећете све вредности плодова дрена.

agroinfonet.com

Дрен за здравље и уживање, посадите га у башти