Glavne vrste jestivih samoniklih gljiva

Foto:Pixabay.com

Foto:Pixabay.com

Jestive pečurke, zavisno od načina proizvodnje, odnosno branja i prikupljanja, stavljaju se u promet u svežem stanju kao: 1) jestive gajene pečurke; 2) jestive samonikle pečurke

Glavne vrste jestivih samoniklih gljiva
Bukovača (Pleurotus ostreatus)
Capica (Clavaria flava)
Carevka (Amanita caesarea) ­– koristi se sirova za salatu, kuvana ili konzervira na razne načine.
Ciganin (Rozites caperata) – priprema se sveža, suši ili konzervira na različite načine.
Čamovka mirisna (Marasmius oreades) – ­vrlo ukusna sveža (klobuci), a dobra je i osušena.
Ćelavica velika (Calvatia gigantea) – jestiva samo mlada.
Đurđevača (Calocybe gambosa)
Golema debeljača (Leucopaxillus giganteus)
Gomoljača (Tuber)
Grmača (Clitocybe tabescens)
Hrapavac plemeniti (Leccinum crocipodius)
Koprenka ukusna (Cortinarius praestans) ­
Kostanjevčica (Lyophyllum decastes)
Krasnica (Russula vesca) – postoje više jestivih vrsta.
Lisičarka obična (Cantharellus cybarlus) – vrlo je cenjena. Ukusna je sveža, a dobra je i konzervirana.
Livadarka rana (Agrocybe praecex)
Martinčica (Cltocybe geotropa)
Osinak (Suillus luteus) – ukusan je samo mlad.
Ovojnjača bleda (Amanita livido- pallescens)
Ovojnjača dvobojna (Amanita umbrinolutea)
Pečurka (Psalitiota campestris)
Pečurka golema (Agaricus Augustus) ­- jestiva mlada
Pješčarka (Suillus vatiega Tus) – kuvanjem postane sivkasta.
Prstići (Ramaria botrytis)
Puževica šumska (Hygrophorus nemoreus) – postoje više jestivih vrsta
Rudnjača (Agaricus campester) –­ mlada je dobra i sirova.
Rujnica (Lactarius deliciosus) - ima antibiotsko delovanje.
Sivka (Russula grisea)
Slamnatica (Stropharia rugosoannulata Farlow.ex Fr.)
Smrčak pravi (Morchella esculenta) – ima više jestivih vrsta. Ne jede se sirov.
Smrčak spužvasti (Sparassis crispa) – ima oblik glavice salate.
Sunčanica (Lepiota procera) -­ koriste se samo klobuci. Peku se kao odresci.
Šampinjon (Agaricus campester, A. bisporus, A. Arvensis) - ima antibiotsko i antidijabetičko delovamje. Ukusniji su i aromatičniji od uzgojnog oblika.
Šampinjon anis (Agarisus silvicola) ­- odlična je sirova
Šampinjon uzgojni (Agaricus bisporus) ­- kuvana i sirova (za salatu i konzervirana)
Šljivovača (Rhodophyllus clypeatus)
Šumska pečurka (Agaricus silvikola)
Šumsko pile (Laetiporus sulphureus, Polyporus sulphureus) – za jelo se koristi veoma mlada.
Tartufi (Tuber) – jestive su: beli (T. magnatim), crna (T.melanosporum) i letnja (T. aestivum). Nejestiva je Elaphomyces granulatus. Imaju karakterističan ukus, a koriste se i kao začin.
Topolovka (Agrocybe aegerita) – ­ ugodne je arome.
Vrganj pravi (Boletus edulis) – može da dostigne i težinu od 3 kg. Najukusnija je među jestivim gljivamna. Postoje više jestivih vrsta.
Vrganj kestenasti (Xerocomus badius)
Vrganj osuti (Boletus pulverulentus)
Zimska gljiva (Flammulina velutipes) -­ jestivi su klobuci, ukusna je i zamrznuta.

Izvor:bezgluten.net

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Херициум еринацеус се може наћи широм северне хемисфере у Европи, Источној Азији и Северној Америци. Егзотичан изглед гљиве, која изгледа као да није са овога света, инспирисао је њене љубитеље да јој дају низ необичних назива: лавља грива, мајмунова гљива, мајмунова глава, медвеђа глава, брадати јеж, јежова гљива, пом пом (јер подсећа на лоптице које се налазе на крају вунених капа)

Koprinus je najjači prirodni regulator šećera u krvi. Koprinus (Coprinus Comatus) ili dlakava gljiva može da se uzgaja ali nije dugotrajna.

За узгајање гљива вам је потребно стпљење и време, али ће вас природа наградити. Љубитељи гљива са нестрпљењем очекују топле дане да крену у бербу, али осим потраге за њима у шуми, можемо их узгајати у нашем врту или воћњаку. За узгајање гљива на овај начин требаће вам погодан простор, мало знања и много стрпљења.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета