Gljive bi u budućnosti mogle da nađu mnogo širu primenu od one koju danas poznajemo. U nastavku pročitajte za šta se one sve mogu koristiti i pri tome čuvati životnu sredinu.

Dok se teži prelasku sa fosilnih na bio-bazirane materijale, gljive postaju ultimativni biorazgradivi građevinski materijal za nameštaj, modu, stanovanje i šire. Evo o čemu se radi.

Micelijum, svilenkasta nit koja vezuje gljivice, prilagođava se u stvaranju gotovo svega, od cipela, do ambalaže i robusnih građevinskih materijala. Najbolje od svega je što se doslovno hrani smećem i poljoprivrednim nusproizvodima, a usput ih detoksikuje. Biorazgradivi materijal koji se uzgaja u vertikalnom sistemu radi uštede prostora i koristi malo vode, pojavio se kao rešenje sa niskom emisijom.

Holandski dizajner istraživač, Mauricio Montalti radi već deceniju sa micelijumom i istražuje nove mogućnosti. Nakon što je eksperimentisao sa dizajnom nameštaja od micelijuma, Montalti je 2018. osnovao kompaniju koja komercijalizuje proizvode od biomaterijala na bazi gljiva uključujući pločice koje apsorbuju zvuk napravljene od micelijuma uzgojenog na otpadu useva kukuruza, slame pirinča, istrošenog taloga kafe, odbačenih algi, pa čak i školjki. Koliko je ovaj trend korišćenja gljiva popularan i u usponu, govori i činjenica da su se neke velike firme poput Adidasa, Stele MekKartni, Gučija, oprobale u ovom procesu.

Kožne cipele od gljiva

Jedna kompanija u Indoneziji uzgajala je jestive gljive pre nego što je svoje poslovanje preusmerila na korišćenje gljiva za stvaranje održive alternative kožnim proizvodima, posebno cipelama. Osnivač, Adi Reza Nugroho, kaže da ovo ima velike ekološke prednosti u odnosu na tradicionalnu kožu. On objašnjava da se u ovom procesu troši malo vode, gljive se gaje u vertikalnom sistemu pa se štedi prostor, a najbolje je to što se za dobijanje kože ne moraju ubijati životinje. Takođe, ovaj način podrazumeva manje emisije štetnih gasova i ne zahteva nikakve hemikalije koje se koristi u materijalima na bazi plastike. Hraneći se poljoprivrednim otpadom, poput piljevine, micelijumu je potrebno samo nekoliko dana da naraste do tačke u kojoj je spreman za berbu, štavljenje i dalju preradu.

Transformacija plastičnog i toksičnog otpada

Pošto se hrane smećem, gljive takođe mogu detoksifikovati naš otpad i pretvoriti ga u upotrebljive materijale. Jedna američka kompanija koristi gljivice za uklanjanje toksina iz građevinskog materijala poput asfalta ili otpada na bazi petrohemije. Oni koriste pečurke da bi transformisali toksine, učinili ih netoksičnim i dostupnim za ponovnu upotrebu u 'ekonomiji zatvorene petlje'. Rad kompanije predstavlja odgovor na činjenicu da je 85 odsto deponijskog prostora u SAD -u već iskorišćeno, te imaju za cilj prelazak na nulti otpad dekontaminacijom otrovnih građevinskih materijala poput asfalta koji se ranije nije mogao ponovno koristiti.

Biorazgradiv građevinski blok

Potpuno kompostirajući toranj od pečuraka sa nultom emisijom pod nazivom Hi-Fi izgrađen je sa 10.000 blokova od micelija u Njujorku još 2014. Brojni prototipovi su izgrađeni od tada, ali izgradnja pomoću gljiva je uglavnom realizovana u konceptualnoj fazi. Korišćenje gljiva u građevinske svrhe i u svrhu stvaranja životnog prostora mogla bi da postane izvesna u budućnosti.

Agroinfo.rs

OBUĆA, NAMEŠTAJ, GRAĐEVINSKI MATERIJAL: Znate li za šta će se sve koristiti gljive u budućnosti?