АРМИЛЛАРИА МЕЛЛЕА

Шешир:
пречника је до 15 cm, од жуте, преко смеђе до црно-зелене боје. Прекривен је уздигнутим, оштрим, зрнастим чуперцима тамносмеђе боје, које најчешће спере киша.

Листићи:
Прљаво бели, брзо добију смеђе пеге.

Дршка:
дугачка око 20 cm, крем боје, у основи смеђа, посута ситним пахуљама, носи прстен облика опуштене беле сукњице.

Месо:
бело, мирис типичан, на гљиве, укус горак.

 Отисак спора:
споре у маси беле.

Станиште:
налазимо је на живим стаблима и пањевима разног белогоричног дрвећа, мада је најчешћа у храстовим шумама. Јавља се средином јесени, а расте све до првог снега.

Употребљивост:
условно јестива, мало тежа за варење. Има и лековитих својстава.

Могућност замене:
слична јој је нешто чупавија борова медењача, Armillaria ostoyae, везана за четинаре, а такође и armillaria gallica са белогоричног дрвећа, која има изразито задебљану, булбозну дршку. Употребне одлике су им исте.

Напомена:
све врсте пуза су одличне у гулашима, али је боље мешати их са другим гљивама, јер су током термичке обраде мало слузаве. Пре прве употребе обавезно треба проверити индивидуалну осетљивост.

Izvor: zdravasrbija.com

Медењача