Вуково месо (Фистулина хепатица) има клобук који је у ствари плодно тело, и има облик округласте израслине у младости, те како расте се проширује и добија лепезасти облик. Руб је заобљен и туп.

Код младих приерака горња порвршина је храпава, зрната и жућкасто-наранђаста, старењем добива на црвеној боји, сјајности и слузавости (ради кожице), да би на крају постала смеђо-пурпурне или црвено-смеђе боје.

Листићи су код младих гљива крем боје, те старењем постају жуто-црвене, да би на крају биле жарке (риђе) боје. Ваљкастог и кратког су облика. Стручак се налази на оној страни гђе гљива расте из пања, и цилидричног, грбавог и закржљалог је облика.Месо гљиве има благ мирис, и окус који је помало кисел. Дебело је, чврсто и сочно, те док је старије помало и мало спужвасто. Црвене је боје и прошарано црвено-бијелим жилицама, те тако подсјећа на право месо. Месо стручка је влакнасто и мало тврђе.

Вуково месо (Фистулина хепатица) је јестива гљива које се препоручује јести само млада. Може се припремати на многе начине. Може се нарезати сирова на плошке и јести као салата, исто тако ју можете нарезати и пржити на уљу или маслацу као одреске. Да се ријешите киселкастог окуса (који некима не паше) потребно ју је претходно бланшитрати, или нарезане кришке оставити намоћене у млијеку око 2 сата. Расте у љето и јесен, у бјелогоричним шумама по пањевима дрвећа, најчешће се налази на стаблима (у доњим дијеловима) храста и кестена.

Вуково месо (Фистулина хепатица) је могуће замијенити са нејестивом лажном јетренком (Пиптопорус qуерцинус) која исто расте по пањевима, али је бјелкасте боје, те јој је месо исто тако бјелкасто.

Izvor:magazin/biljke-i-gljive

Вуково месо (Фистулина хепатица)