Заштита шампињона од болести и инсеката

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Услови у којима се шампињони гаје (повећана релативна влажност, умерена осветљеност и темепература) доводе до развоја фитопатогених гљива, бактерија и вируса који у појединим случајевима угрожавају целу производњу. Правилно однегован компост - квалитетно извршена пастеризација и паковање представља први корак у гајењу шампињона.

С обзиром да се производња шампињона одвија на истом месту од бербе до бербе (не постоји могућност плодореда) свака инфекција која се јави у гајилишту увећава инфекциони потенцијал и већа је могућност пропадања производње.

Услови у којима се шампињони гаје (повећана релативна влажност, умерена осветљеност и темепература) доводе до развоја фитопатогених гљива, бактерија и вируса који у појединим случајевима угрожавају целу производњу. Правилно однегован компост - квалитетно извршена пастеризација и паковање представља први корак у гајењу шампињона.

Влажна трулеж - најопасније обољење шампињона
Влажна трулеж представља најопасније обољење шампињона. Инфицира младе гљиве које се деформишу и процесом хиперплазије настају туморасте творевине које су прекривене мицелијом и спорама гљиве. Одрасле печурке попримају неправилан лоптаст облик склеродермалног порекла. Боја им се мења у црвеномрку са појавом ексудата непријатног мириса који додатно привлачи мушице. Извори заразе могу бити у неадекватно припремљеном компосту, просторијама и алатима који се користе, остацима од претходног брања и инсектима који су врло често једни од преносилаца.
Ова гљива не подноси температуру преко 55°Ц и базну средину. Мере заштите су: дезинфекција просторија, дезинфекција алата и одстрањивање заражених шампињона.
Сува трулеж једнако опасна као и влажна
Сува трулеж једнако је опасно обољење као и влажна трулеж. На зараженим плодоносним телима се уочавају тамномрке пеге неправилног дифузног обода са конидијама. Гљива је активна на температури више од 25°Ц. Скривене заразе често могу бити потенцијални извор инокулума. Конидије се преносе вазушном струјом, берачима и водом за заливање. Неке гриње хране се конидијама овог патогена. Мере заштите су исте као и код претходног патогена.

Паучинаста плесан. Заражене печурке попримају ружичастомрке пеге које су праћене процесима труљења и појавом непријатног мириса. Најчешћи извори инокулума су остаци претходно обраних печурака и неадекватна дезинфекција простора и алата. Мере заштите састоје се од одржавања хигијене узгајалишта, а интервентна мера је покривање зараженог места папиром натопљеним етанолом и потом посипање са сољу. Такође се место заразе може третирати са кречом у праху.

Зелена плесан. Поред доказаног патогеног дејства на шампињоне, ова гљива се може сматрати и компетитором. Насељава органску материју и брзо се шири. Заражене печурке попримају мрку боју, криве се и пуцају. Појава зелене боје на месту заразе је јасан показатељ почетка спорулације патогена. Зелене плесни могу изазвати алергијске реакције код берача. Препоручују се следеће мере заштите: одржавање хигијене у узгајалишту и посипање места заразе са сољу. Поред патогених гљива, у производњи шампињона се сусрећемо са гљивама компетиторима које најчешће испољавају антагонистички ефекат и отежавају процес производње. Најзначајније од њих су:кармин плесан гипсоза и мрка гипсоза.

Бактеријска обољења најчешће прозрокују Псеудомонас врсте, од којих су најзначајније:

Псеудомонас агарици - проузрокује обезбојавање печурака
Псеудомонас реацтанс - проузрокује промену боје непосредно после брања
Псеудомонас талааси- прузрокује продукцију ентероћелијског токсина који доводи до тамњења печурака

Шампињонске мушице

Шампињонске мушице су мале, тамне мушице, дужине од три до пет мм, са дугим, танким антенама и ногама. После парења женка полаже 50-200 јаја, која се излегу за два до три дана. Испиљене ларве провидно беле су боје, са главом, која је изразито црна. Оне се потом учауре у супстрат и појављују као одрасли инсекти три дана касније. На температури од 24°Ц размножавају се константно. Животни циклус ове врсте траје три до четири недеље. Симптоми оваквих напада су сушење и успоравање раста биљака. У најгорем случају може доћи до угинућа биљака.

 Izvor:agroklub.rs

Заштита шампињона од болести и инсеката

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Ne mora svako jelo da sadrži u sebi meso, pa iako smo navikli da je meso glavni sastojak musake, moguće je napraviti je i bez njega. Ova sa šampinjonima je idealna.

Ranije su nazivane magičnim biljkama zato što su samo mogle da izniknu same od sebe nakon kiše. Nakon otkrivanja novih vrsta pečuraka, ljudi su počeli da ih uzgajaju kako prirodno, tako i veštački i njihovu proizvodnju su komercijalizuju.

Povećana relativna vlažnost, umerena osvetljenost i temperatura – dovode do razvoja fitopatogenih gljiva, bakterija i virusa koji u pojedinim slučajevima ugrožavaju celu proizvodnju šampinjona.

Пошто смо припремили и урадили скоро све сто је потребно, ускоро можемо очекивати и прво брање шампињона.

Да би могли почети производњу шампињона потребна нам је одговарајућа просторија. Претпоставимо да имамо просторију за шампињоне чија је дужина 15, ширина 6,4 и висина 3,5 метара. Уосталом, таква се просторија може и сазидати.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета