U brdsko-planinskim područjima tov junadi se zasniva na sprovodjenju pregonskog sistema i stalnom praćenju zaliha zelene mase

Pašni tov podrazumeva napuštanje intenzivnih formi tova  povezanih sa velikim utrošcima koncentrata.  Prelazi se na poluintenzivne i ekstenzivne forme u kojima se uloga koncentrata svodi na korekciju stanja i hranljive vrednosti paše i ostalih kabastih hraniva, koja se pojavljuju u obroku tovnih životinja. Promena tehnologije tova u pravcu utroška većih količina kabastih hraniva povlači za sobom promenu konačnih težina utovljenih junadi i orijentaciju na nešto zreliju junetinu, koja će se dobiti od nešto težih i starijih grla (500-550 kg)  u dobi 18-24 meseca.

Prema autorima koji se bave ovim pitanjima, organizacija pašnog tova zahteva izvesne mere koje inače nisu potrebne kada je u pitanju stajski tov. Ove mere mogu u znatnoj meri uticati na rezultate tova, te ako se ne obave, onda je bolje zadržati tov mlađe junadi u staji. Te mere odnose se na sledeće:

- telad koja se tove kasnije na paši moraju biti odrožena, jer se tada u grupi bolje privikavaju jedno na drugo;
- grupe teladi formirane u uzgojnom stajskom periodu (prva 4 meseca života) moraju, po mogućnosti, ostati nepromenjene i na pašnjaku;
- pregoni i pašne površine moraju biti sklonjeni i udaljeniji od saobraćajnica i drugih životinja - muzara, junica, teladi;
- ograda među pregonima za junad mora biti od čvršćeg materijala i stabilnija nego za muzare, junice i telad;
- junad su osetljiva na vremenske nepogode, stoga na pašnjaku moraju imati zaštitu od sunca, kiše i vetrova. Takođe, ne smeju u proleće prerano, a u jesen prekasno, da se puštaju u pašnjak (slane i mrazevi).

Pašni tov zahteva konsekventno sprovođenje pregonskog sistema, stalno praćenje zaliha zelene mase i hranljivih materija, da bi se mogla, ako je potrebno, pravovremeno intervenisati dodavanjem koncentrata i drugih hraniva. Višak trava trebalo bi kositi i konzervirati. Ako je tokom vegetacionog perioda smanjena ponuda zelene mase uz istovremeno povećanje potreba za hranljivim materijama, zbog povećane težine životinja u tovu, obrok se mora uravnotežiti većim količinama koncentrata i drugih hraniva, inače dolazi do smanjenja dnevnih prirasta.

Smatra se da bi, zavisno od botaničkog sastava, visina trava u momentu ispaše trebalo da iznosi oko 20 cm, jer u tom vegetacionom stadijumu sirova vlakna fiziološki povoljno deluju na procese u buragu tovnih grla.

Sistemi i intenzitet pašnih tovova zavise od starosti životinje na početku tova, konačne težine koja se želi postići  i od toga u kojoj se meri želi iskoristiti kapacitet travnjaka. Tako na primer:

- Telad rođena u jesen jedne godine tove se nastupajuće prve zime i tokom nastupajuće prve pašne sezone druge godine. Međutim, u prvoj pašnoj sezoni telad nisu potpuno zrela, da bi se prepustila samo mogućnostima ispaše. Veću težinu telad mogu postići ako se od sredine prve pašne sezone jače prihranjuju koncentratima ili ako, nakon prve pašne sezone u kojoj nisu obilnije prihranjivana, ulaze u drugi zimski period i u staji budu dotovljena. Ako želimo još zreliju junetinu, onda grla i u drugom zimskom periodu manje intenzivno tovimo da bi ih u drugom pašnom periodu dotovili. U ovom drugom slučaju vlastita kabasta hraniva (paša, seno, silaža) najpotpunije se iskorišćavaju,   jer   je   utrošak   koncentrata   u   normalnim uslovima ispaše, odnosno u stajskoj ishrani, ako je tov produžen u zreliju fazu životinje, ograničen na interventni nivo.

- Prolećna telad, nakon odbijanja od tečne hrane,  mogu dospeti na pašnjak  još  iste godine, ali je to više prilagodjavanje pašnim uslovima nego maksimalno iskorišćavanje paše, jer je u to vreme potreban stalan dodatak najmanje l kg koncentrata dnevno. Tov se može  okončati i posle toga, u stajskoj ishrani prvog zimskog perioda ili iduće godine na kraju drugog pašnog perioda, zavisno od krajnje težine koju želimo postići. Medjutim, potrebna zrelost i u drugom pašnom periodu postiže se obimnijim prihranjivanjem koncentratima (oko 2 kg/dan).

TEHNOLOGIJA TOVA JUNADI

 postoje 3 načina tova junadi:

- intenzivni tov do mase grla od oko 400 kg.

- tov junadi do 450 kg i

- tov junadi do 500,-550,-600 kg.

Intenzivan tov ne dolazi u obzir za uslove brdsko-planinskih područja, jer se ovakav tov obavlja isključivo koncentratima i uz interventno učešće kabastih hraniva.

Tov junadi do mase veće od 450kg, a naročito do 550-600 kg je ekstenzivniji, jer što je životinja zrelija i ima veću završnu masu.  više ima mesta i duži je Ekstenzivni period ishrane samim kabastim hranivima se ostvaruje u duđem vremenskom intervalu.. Obzirom na uslove gajenja, prirodno je da će se u brdsko-planinskim područjima primeniti režim ishrane u kome će se u velikoj meri koristiti paša leti, a travna silaža i seno zimi.

Tova do mase grla od 450 kg, može se, uglavnom, podeliti na uzgojni period i period tova.

Uzgojna faza traje do navršenih 16 nedelja života, odnosno, do postizanja mase od 150 kg. U većini slučajeva ova faza će se odvijati na farmama. S obzirom na to da će grla ići na pašnjake potrebno ih je u ovoj fazi pripremiti na to. Pored toga, što se koncentrat daje što ranije, grla se moraju privikavati što i na kabastu hranu - seno, zelenu masu, silažu i repu ako je ima. Koncentrat treba da se ograniči na 2 kg/dan.

Faza tova odvija se na brdsko-planinskim pašnjacima. Za razliku od intenzivnog tova, u ovoj fazi tova upotreba koncentrata se svodi na ulogu dodatka kabastim hranivima radi postizanja željenog prirasta. Zbog većeg učešća kabaste hrane, junad postižu težinu oko 450 kg u nešto kasnijem razdoblju života nego što bi to bilo u intenzivnom tovu. Ta pojava je neizbežna čim se radi o većoj upotrebi kabastih hraniva.

Osnovni zahtev koji se postavlja za hraniva koja ulaze u obrok jeste da to moraju biti krmiva sa višom koncentracijom energije. U intenzivnom koncentratnom tovu to su koncentratne smese, a u ekstenzivnom tovu to će biti provenula travna silaža (30-35% SM) i paša. Ako je silaža slabijeg kvaliteta, ili klasična vlažna (neprovenula) mora se davati i malo sena, koje omogućuje da životinje konzumiraju dnevno dovoljnu količinu SM iz kabastih krmiva.

Paša u tovu do težine 450 kg ima svoje mesto. Najmanja težina u momentu izgona na pašnjak mora biti 150 kg, a poželjno je da to bude 200 kg. Tov mlađih junadi na paši bez koncentrata  je  povezan  sa niskim prirastima telesne težine, jer paša za njih nema dovoljnu koncentraciju energije niti im je dovoljno prostran burag za veće količine zelene mase. Junad teška oko 200 kg u najvećem broju slučajeva ostvaruju niske priraste, čak samo 100-150 g/dan. Dodavanjem samo 1 kg koncentrata prirasti se mogu povećati na 600-700 g/dan. Iz toga proizilazi zaključak da malim dodatkom koncentrata nismo u stanju iskoristiti potencijal za rast mlađih junadi te se zbog malih prirasta tov do željene težine proteže na duže vreme. Dodatk 1,5-2 kg koncentrata/grlo/dan može povećati prirast na oko 800-900 g/dan, zavisno od kvaliteta i obimnosti paše.

Najzad, u zimskom periodu ishrane u uslovima brdsko-planinskih područja prvenstveno dolazi u obzir travna silaža, pa seno i koncentrat. Kada se koristivsilaža, u prvom redu se misli na provenulu silažu (30-35% SM), pa tek onda na vlažnu, jer vlažne silaže junad konzumiraju manje, te je potrebna veća količina koncentrata ili se tov vremenski produžava. Najprostiji obrok bio bi kada bi se provenula silaža davala po želji, a koncentrat u količini da se postigne željeni prirast. U početku tova životinja ne bi dobila dovoljnu količinu proteina ako bi konzumirala samo silažu i žitarice. Zbog toga, do težine oko 300 kg, daje se koncentrat sa više proteina, a od 300-450 kg može i koncentrat sa manjom količinom proteina.

Izvor:veterina.info

.

Pašni tov junadi