Бели локвањ или лопоч је водена биљка са пливајућим листовима која припада фамилији локвања (Нyмпхаеацеае).

Карактеришу га крупни бели цветови, па део имена ове биљке потиче од латинске речи албус, што значи бео. Други део имена потиче из грчке митологије у којој постоји прича о томе како се једна од нимфи преобратила у локвањ.
Биљка расте у води од 30 до 150 цм у дубину, што значи да може да достигне висину од 150 цм. Цвет се налази на површини воде и његова боја је бела, као што и само име локвања каже.
Станишта белог локвања су углавном мочваре које се исушују, према томе бели локвањ се налази и на Горњем Подунављу. Данас је ова биљка пред истребљењем због уништавања њеног природног станишта – мочвара, које се убрзано исушују.

Лековита својства

Ова биљка садржи алкалоиде, па се може користити као седатив, афродизијак, као и за лечење. Претерано коришћење ове биљке би могло да изазове контра-ефекат, тј. нежељена дејства која могу бити јако опасна за људе.

Сађење

Постоје два начина садње локвања. Могу се посадити у саксију без рупица или директно на дно језера у рупе предвиђене за њих. Треба их сместити даље од водопада или било ког извора који узнемиравају површину воде. Одумрле листове и цветове треба редовно уклањати како би биљка добро напредовала. Биљке треба сместити у велике саксије, јер колику саксију им обезбедите они ће се толико проширити и порасти. Минимална дубина садње је 40 цм испод нивоа воде. На паковањима је увек наглашено за коју дубину воде је предвиђена конкретна врста.

Локвањи троше много хране на цветање, па их треба једном месечно прихранити. Храна је обично у гранулама које треба добро утиснути у супстрат како се исте не би раствориле у језеру, већ у земљи у којој су биљке посађене.

Izvor:agrosfera.rs

Бели локвањ