U tekstu koji sledi govorimo o verbeni, prelepoj biljci raskošnih cvetova koja je takođe i lekovita. Vodi poreklo iz tropskih i sutropskih predela Južne Amerike, a Stari Rimljani, Egipćani i Kelti su je slavili kao svetu biljku.

Verbena  je rod u porodici Verbenaceae. Sadrži oko 250 vrsta  godišnjih i višegodišnjih zeljastih ili polu-drvenih cvetnica. Listovi su obično naspramno raspoređeni, jednostavni, i kod mnogih vrsta dlakavi, često vrlo gusto. Cvasti su brojne, a cvetovi sitni i imaju 5 latica. Najčešće su neke nijanse plave, ali mogu biti beli, roze ili ljubičasti, posebno kod kultivara.

Verbena cveta cvetovima koji podsećaju na kišobrančiće, a posebnu dekorativnost daju čvrsti zeleni duguljasti listovi koji su nazubljeni. Ovo je prvenstveno balkonsko cveće, ali ga slobodno možete gajiti i u vrtu ako ga imate. Vrlo je dekorativno i ulepšaće svaki životni prostor. Uzgoj ovog cveća preporučuje se početnicima u baštovanstvu, jer je gotovo nemoguće da vam ne uspe.

Sadnja (setva) i razmnožavanje verbene
 
Verbene se razmnožavaju semeno i isečcima stabla. Sadnja semena se vrši tokom hladog vremena u plastenicima/staklenicima na optimalnoj temperaturi od oko 20 stepeni ili direktno u baštu krajem aprila meseca. Setva se obavlja u sterilnom, vlažnom tresetu (supstratu) na dubini do 0.5 cm.
Razmnožavanje mladih delova (isečaka) stabla se najčešće obavlja tokom letnjeg perioda. Kako bi se pospešio rast korenovog sistema preporučuje se upotreba vodotopivog đubriva sa povećanim fosforom ili korišćenje nekog stimulatora rasta. Već odrasle verbene se mogu presađivati npr. u saksije prečnika 19-21 po dve ili u visećim žandinjerama prečnika 20-25 cm po 2-3 biljke.

Ovoj cvetnoj vrsti odgovara polusenovita pozicija, ali će dobro podneti i sušu, dok neke sorte neće imati problem ni sa jakim vetrovima ili suncem. Zaliva se redovno samo posle sađenja, dok se biljka ne primi. Kada jednom krene da raste, ne sme se preterivati sa vodom za zalivanje, odnosno zaliva se samo kada je zemljište vrlo suvo i to odstajalom vodom, rano ujutru ili posle zalaska sunca.

Sveta biljka

Egipćani i Kelti slavili verbenu kao svetu biljku i pripisivali joj brojna magična i lekovita dejstva, a najčešće su od ovog cveća pravili čajeve ili obredne kupke. Sama reč „verbena“ ili „vrbena“ potiče iz keltskog jezika i znači „oterati nekog/nešto“. Naime, u drevna vremena se verovalo da ova biljka ima moć da otera zle duhove.

Lekovita svojstva vrbene

Verbena se već vekovima poštuje kao lekovita biljka, a koristi se za brže zarastanje rana, protiv upala i poremećaja varenja i metabolizma, kao i za lečenje bolesti nerava. Olakšava napade astme, smanjuje bolove u grudima, podstiče izbacivanje viška tečnosti iz organizma, olakšava simptome artritisa, bolova u žuči, a kao oblog pomaže kod reumatizma ili glavobolja. Ova biljna vrsta se najčešće koristi u obliku čaja.

Čaj od vrbene

Jednu čajnu kašiku usitnjenog i osušenog cveta verbene se prelije sa 200 mililitara ključale vode. Poklopljen čaj ostavite da odstoji pet minuta, procedite i pijte tri puta dnevno pola sata pre svakog obroka. Ovaj čaj nije preporučljivo konzumirati u većim količinama i duži vremenski period. Svakako se pre upotrebe dobro informišite i konsultujte sa svojim lekarom ili iskusnim travarom.

Agroinfo.rs

MAGIČNA VERBENA: Sveta biljka starih naroda koja leči