Ova biljka raste na livadama, svetlim šumama i na čistinama planinskog i subalpskog pojasa. Veoma je rasprostranjena i na našim prostorima a često je možemo videti na mestima gde raste i Mrazovac.

Čemerika (Veratrum) je jedna od najsmrtonosnijih biljaka naših šuma i jako je rasprostranjena. Posebno je otrovna za srce i samo jedan gram suve biljke izaziva smrt. Otrov se prenosi preko lista i kroz kožu.  Naziv roda potiče od latinske reči „verare“ što znači govoriti istinu. 

Sa nje polaze spiralno smešteni jarko zeleni listovi koji su u donjem delu stabljike ovalni i krupni (dugi do 30 centimetara), a u gornjem delu manji i kopljasti. Cvetovi su dvopolni i sitni, zvezdastog oblika, ljubičastocrne boje grupisani u cvasti grozdastog oblika. Period cvetanja je od juna do avgusta. Oprašivanje ove biljke vrše pčele, muve, leptiri i moljci. Plod je duguljasta čaura, duga oko 2 centimetra, puna tamnog spljoštenog semena. Razmnožava se deljenjem rizoma ili semenom. Rizomom i listovima crne čemerike se hrane puževi.

Svaki deo biljke je veoma otrovan zato što sadrži alkaloide koji deluju na nervni i kardiovaskularni sistem i izazivaju smrt te su Kelti ovu biljku koristili za spravljanje otrova u koji bi umakali strele. Naročito su otrovni koren i rizom. Simptomi trovanja se javljaju nakon pola sata i manifestuju se u vidu vrtoglavice, preznojavanja, povraćanja, malaksalosti i otkazivanja rada srca usled čega ubrzo nastupa smrt. Prema tome, nijedan deo biljke se ne može koristiti u narodnoj medicini. Zbog svoje sličnosti po izgledu listova, često se mešala sa sremušem (Allium ursinum) i lincurom (Gentiana lutea) te je dolazilo do spontanog trovanja. Ipak, nije toliko teško napraviti razliku između ove tri biljke jer sremuš miriše na beli luk, a crna čemerika ne, dok se lincura razlikuje od crne čemerike po svojim žutim cvetovima grupisanim u cvasti nalika na štit. Crna čemerika je pogodna za gajeje u baštama i vrtovima kao ukrasna biljka. Zahteva dosta sunca i vlažno zemljište, ali dobro opstaje i u polusenci. Ne odgovaraju joj suvo zemljište i promaja. Raste veoma sporo i može proći i do tri godine do prvog cvetanja.

U Srbiji, crna čemerika je proglašena za zaštićenu vrstu i njeno branje i sakuplanje na celoj teritoriji Srbije je zabranjeno.

Lekovitost

U narodnoj medicini, male doze ove biljke, su neverovatno snažno lekovitog dejstva i u pravim dozama postižu se neverovatni rezultati u lečenju i snižavanju povišenog krvnog pritiska, protiv usporenog rada srca (bradikardija).
Ova biljka našla je svoje mesto i u spoljašnjoj primeni jer odlično deluje na koštano-zglobne probleme, giht, razne vrste neuralgija i reumatskih bolesti.
Čemerika se najviše upotrebljava u veterinarstvu kao vrlo jako sredstvo protiv šuge, vaši, buva.

Danas, u većini zemalja kao i kod nas, koriste se gotovi preparati ove biljke u vidu tinktura i etarskih ulja.

Samomedikacija se nikako ne preporučuje a pre upotrebe i gotovih preparata neophodno je konsultovati lekara ili iskusnog fitoterapeuta

Najsmrtonosnija biljka naših prostora