Кокцидиоза и миксоматозе две су најчешће и најопасније болести кунића.

Узроци обољења од кокцидиозе су лоша хигијена кунићарника, плеснива и росна трава, као и загађена пијаћа вода. Осим хроничног надува стомака, кокцидиоза напада унутрашње органе - црева и јетру.

Основни савет одгајивачима како би избегли појаву ове болести је да своје куниће, било приплодне или товне, хране искључиво зрневљем житарица, сувим луцеркиним и ливадским сеном и пелетираним фабричким концентратом. Ако се животињама у оброк ставља зелениш (млада детелина, разне траве, лисне гранчице дрвећа), ова врста хране мора да буде осушена на сунцу.
Храна не сме бити покварена, плеснива или кисела, а ни затрована хемијским препратима за заштиту биља од болести и штеточина. Трава не сме бити кошена непосредно поред магистралних путева због издувних оловних гасова из аутомобилских мотора, као и са травнатих површина на којима се слободно напасају друге животиње.
Стомак кунића се увећава због великих количина гасова у пробавном систему, нарочито у цревима. Узрок је углавном неадекватна исхрана. Плеснива храна, упаљена зелена детелина и неодлежано сено. Кунић после конзумирања такве хране убрзо добија грчеве у стомаку, услед чега му се трбух надува, а дисање постаје отежано. Упоредо са тим тегобама, оболела животиња тешко испушта измет. То се односи на хронично стање кунића када је стомак стално увећан, али га многи одгајивачи погрешно замењују с надувом. Међутим, надув је углавном болсет младих кунића, акутног карактера, која настаје када се млади преједу кабасте хране.

Морталитету подложне младе јединке
Кокцидиозу узрокује неколико врста паразита. Она се развија у одраслој животињи и ван ње, што утиче на брзо ширење болести. Болест се преноси и полним односом или преко измета.

Кокцидиоза кунића јавља се у две категорије - цревна и јетрена. Цревна има тежи ток болести, а преносиоци могу бити наизглед здрави одрасли кунићи. Јединке које преболе кокцидиозу преносе болест на здраве куниће. Морталитету су подлажна млада грла, а болест се манифестује проливом, наглим мршављењем, згрбљеним седењем, полутавореним очима. Кунићи угину у року од недељу - две дана.
Кокцидиоза јетре - код преживелих кунића прелази у хронично обољење
Кокцидиоза јетре је нешто блажи облик болести него цревна кокцидиоза. Болест се шири изметом као и код цревне кокцидиозе. Кунић добија пролив који се смењује с надувом, а у тежим случајевима јављају се грчеви у стомаку и шкргутање зубима. У акутној фази болести кунић преживи месец дана. Код преживелих јединки болест прелази у хроничну фазу, јетра се повећава готово двоструко и бива прошарана белим чворићима.

Кокцидиозу је немогуће потпуно искоренити, али уз примерену хигијену кунићарника и здравом и правилном исхраном, знатно се смањује могућност обољења. Веома је важно да сваки оболели кунић буде издвојен из кунићарника и стављен у карантин. Осим хигијене и санитарних мера може се превентивно у води за пиће давати неопнyкокцин три до пет дана пре одвајања младих од женке, па још десет дана после.

 Izvor:agroklub.rs

Кокцидиоза кунића - болест погрешне исхране