U čitavoj Bačkoj i u Sremu beli bosiljak se smatra kao glavna pčelinja paša, zato što on redovno daje dugotrajnu odličnu pašu. Zapamćene su godine (1953.) kada su pčelari na pašama belog bosiljka dobijali 40-50 kg meda po košnici.

Međutim, danas je teško pronaći teglu meda od belog bosiljka. Nekada je beli bosiljak bio najvažnija medonosna biljka na našim prostorima. Gotovo da je ova vrsta korova i medonosne biljke nestala sa naših polja nakon inteziviranja agrotehnike sredinom prošlog veka.

Beli bosiljak (Stachys annua) je korovska i medonosna biljna vrsta iz familije usnatica koja se najčešće javlja posle žetve strnih žita. Najviše ga je bilo i ima u Vojvodini. Smanjenju prisustva ove biljne vrste je najviše doprinela primena herbicida i obrada zemljišta posle žetve strnih žita. Osim ovog, odomaćeni nazivi su i konjski bosiljak, čistac, jednogodišnji bosiljak.

Značaj belog bosiljka za pčelarstvo

Prof. dr Branislav Bukurov je 1954. godine u knjizi „Vojvodina, 1944-1954” napisao: „Izvođenjem novih agrotehničkih mera naneseni su pčelarstvu najteži udarci. Ugarenje strništa koje ratarstvu donosi velike koristi, pčelarstvu donosi najveće štete pošto se uništava beli bosiljak, najmedonosnija biljka Vojvodine“.

Karakteristike

Ova medonosna biljka voli suva i krečna zemljišta sa mnogo kalcijuma. Raste u voćnjacima, na lucerištima, u žitima, na neobrađenim mestima. Javlja se u jesen i rano proleće. Lako se uništava obradom i herbicidima pa ga proizvođači ne primećuju, iako masovno i rano niče. Može se prepoznati po jakom, karakterističnom mirisu kad se protrlja između prstiju. Najbolju pašu daje u julu i avgustu, pod uslovom da nema velike suše.

Zajedno za lipom i bagremom, beli bosiljak se ubraja u osnovne medonoše. Ta malobrojna grupa biljaka daje glavnu pčelinju pašu, a sve ostale medonosne biljke daju dopunsku pašu. Koliko je ovo važna biljka za proizvodnju meda pokazuje i činjenica da neki pčelari plaćaju ratarima da ne uništavaju biljku obradom i herbicidima u godinama kada masovno niče.

Karakteristike meda od bosiljka

 Uvek se smatrao lošijom vrsta meda i teže se prodavao od bagremovog. Boja meda je bledožuta. Med je bez mirisa. Ima slatko-trpki ukus. Brzo kristališe u vidu sitnih, tvrdih kristala. Posle kristalizacije pobeli i postane veoma tvrd.

Agroinfo.rs

Beli bosiljak: Korovska i veoma važna medonosna biljka