Pašnjaci predstavljaju travnate površine koje služe za ispašu stoke. U predelima gde su oni značajnije zastupljeni, često mogu biti jedini izvor stočne hrane u vreme aktivne vegetacije od aprila do novembra meseca i zato je važno znati kako ih pravilno koristiti.

Za pravilno iskorišćavanje pašnjaka veliki značaj ima određivanje pravog vremena početka i kraja ispaše, kao i broj turnusa ispaše u toku pašne sezone. Po pravilu, sa ispašom bi trebalo otpočeti kad su trave u fazi između bokorenja i obrazovanja stabla. To je obično vreme kad je travni pokrivač visok 15-20 cm.

Hranljiva vrednost i sadržaj vode

Pašnjaci sadrže visok procenat vode (60-80%) i imaju veliku hranljivu vrednost zbog visokog učešća proteina u suvoj materiji pašnjaka (20-22%), a učešće proteina zavisi od botaničkog sastava pašnjaka (ako je udeo leptirnjača veći, viši je i sadržaj proteina). Mlade zelene trave sadrže 15-18% celuloze. U suvoj materiji pašnjaka ima malo masti, a od minerala ima dosta Ca i K. Kvalitetna trava je bogata vitaminima A, K, C, kao i vitaminima B kompleksa. Dokazano je da pojedine travne vrste sadrže i materije koje povećavaju mlečnost muznih krava. Ispaša je jedno od najpotpunijih hraniva za stoku i kod nje su gubici minimalni, a i najjeftinija je hrana za stoku jer je one uzimaju same.

Pašnjake treba iskorišćavati pravilno, jer u suprotnom brzo dolazi do nestajanja kvalitetnih trava, a preovladavaju vrste koje imaju slabu hranjivu vrednost. U jesen bi iskorišćavanje pašnjaka trebalo prekinuti na 20 do 30 dana pre završetka vegetacije, kako bi se dalo dovoljno vremena da travni pokrivač nagomila dovoljno hranljivih materija potrebnih za normalno prezimljavanje i početak vegetacije u narednoj godini. U proleće stoku treba puštati na pašnjake kada biljke izrastu 10-15, pa čak i 25cm, odnosno kada se one izbokore, dobro razviju i narastu dovoljno visoko. Prinos suve materije pašnjaka je tada oko 1.700 kg po ha.

Načini iskorišćavanja pašnjaka

U zavisnosti od uslova i mogućnosti, pašnjaci se mogu iskorišćavati na više načina, a u osnovi postoje dva: slobodno i neplansko iskorišćavanje i plansko ili sistematsko iskorišćavanje. Kod neplanskog iskorišćavanja, stoka se slobodno kreće po celom pašnjaku i sama bira biljke koje će konzumirati. Nedostatak ovog načina ispaše je što stoka na ovaj način bira u prvom redu bolje i kvalitetnije biljke, dok one slabije obilazi. Na taj način se ove prve iznuruju i polako nestaju, a primat preuzimaju loše trave.

Kod planske ispaše, koja se inače i preporučuje, postoje dva načina. Prvi način sastoji se u vezivanju grla na pojedinim delovima pašnjaka sve dok ovaj deo pašnjaka koji im je na dohvatu ne popasu, a posle toga se privezuju na drugi deo pašnjaka. Ovaj način napasanja primenjuje se na gazdinstvima sa malim brojem stoke. Drugi način, takozvano pregonsko napasanje, je napasanje pri kome se pašnjak podeli na više delova ili pregona koji se ispasuju po određenom redosledu koji je planom utvrđen. Stoka se izvesno vreme napasa na jednom delu pašnjaka, a kad ga popase, prelazi na drugi, a zatim na sledeće pregone, da bi se posle izvesnog vremena ponovo vratila na prvi, na kome je do tada travni pokrivač dovoljno izrastao za ispašu.

Značaj ispaše za stoku

U brdsko-planinskim predelima prirodni pašnjaci, tj. travnjaci i livade predstavljaju važan izvor hrane za stoku. Naša zemlja ima dovoljno površina pod pašnjacima, a kako je pašnjačka ishrana jeftinija u poređenju sa drugim načinima proizvodnje stočne hrane, proizvodnja hrane na pašnjacima, kao i uzgoj goveda na otvorenom, nesumnjivo imaju svojih prednosti. Osim što obezbeđuje dovoljne količine hrane, pašnjačka ishrana podmiruje i sve zahteve koje goveda imaju za hranljivim elementima.

Agroinfo.rs

Načini iskorišćavanja pašnjaka i njihov značaj za ishranu stoke