Која је то максимална даљина пуцања која обезбеђује сигуран одстрел.? Да ли су већ етаблиране дистанце од 150-200 мет. прошлост или се треба држати тих препорука.? Који фактори одлучују шта је близу а шта далеко…

Без аспирација да се бавимо математичком теоријом ефикасне даљине одстрела, желимо да овим текстом укажемо на неке параметре и факторе који утичу на одабир максималне даљине на које ће ловац упутити пројектил. На крају, у ловачком смислу, дефиниција даљине одстрела је врло флексибилна. Можемо рећи да је крајња даљина гађања дивљачи она… која укључује одговорни и добро процењени тренутак када се врши опаљење. При томе, мора се водити рачуна о реално процењеној даљини мете, врсти карабина, калибру, оптици, избору муниције и зрна, обучености и психофизичког стања стрелца и услова у ловишту. Све у свему, може се десити да је 85 мет. изузетно далеко а, рецимо, 285 мет. релативно близу. Да мало размотримо ову дефиницију. Наравно, овде се подразумева да причамо о одстрелу високе дивљачи.

Одговорност

Одабир даљине одстрела је пре свега велика одговорност стрелца-ловца. Пуцање на дивљач подразумева сигуран хитац у виталну регију и брзо усмрћивање исте. Исто се треба десити и на 25 мет. и на 300 мет. Значи, треба погодити виталну регију. Прецизан погодак је основ доброг одстрела. Ни тешки калибри, неки пут, не могу исправити лош погодак. И ту се крије један од примарних фактора сигурног одстрела на већим даљинама. Кад већ причамо о одговорности, ловац мора бити свестан својих способности, могућности конфигурације оружја које држи у рукама и услове у ловишту као и када ће и да ли ће упутити пројектил и на коју даљину.

Колико сте пута чули причу, после одстрела срндаћа или зимског одстрела срне, да је неко “скинуо” дивљач на 315.мет. И то са карабином 8×57, оптиком са 4џ увећањем и зрном од 12.7 грама. Да ли је то одговорност? Да ли је то прецизност или случајност? Са таквим увећањем је кончаница прекрила целу дивљач а не виталну регију, зар не.. Врхунац је да је сретни ловац “подигао” кончаницу изнад леђа дивљачи, једно два лакта и да је успео… Такви експерименти су недопустиви. На дивљачи се не вежба.

Све и да се ради о врхунском стрелцу. Његово ограничење у овом случају је оружје. Ловачки алат за гађање на већим дистанцама мора бити прилагођено тим захтевима.

Затим, увежбаност. Запитајмо се, колико је нас на стрелишту проверило своје стрељачке способности.

Колико пута годишње? Тиме се долази до сазнања о поузданости, упуцаности и ефикасности свог калибра. И то је одговорност. Ако смо установили, рецимо, да је минимална група од 5 погодака, коју може сацинити наш карабин, у пречнику од 7 цм, то је више него недовољно за пуцање на далеко. Такође, треба доћи до спознаја да ли тако велику групу прави пушка или стрелац. Техничко унапређење карабина се решава код пушкара и са парама, али своје способности можемо унапредити само на срелишту и са вежбом. А и то до неке границе. Неко има афинитете доброг стрелца, неко их никада неће стећи. Тога морамо бити свесни.

Одговорност је и одабир конфигурације оружја за дејство на већим дистанцама. Ловачка и произвођачка литература може дати доста информација о томе. Треба је пратити, анализитати и упоредити са својом перцепцијом и захтевима. Није исто набавити карабин у одређеном калибру, са адекватном оптиком и за одређену методу лова, када је у питању одстрел дивље свиње на просекама и дивокозе у беспућима алпа. Та два карабина никада нетреба употребљавати ван одређене намене. Не постоји ‘универзални” карабин или калибар, који решава све ситуације од 25-350 мет и за све методе лова. Све и да може, увек ће бити лимитиран и неподесан у одређеном сегменту. Ако сте то препознали, ваша одговорност је већ на завидном нивоу. Заборавите приче о ‘универзалности” рецимо, 7×64, 30-06, 8×57. и сличних. Све су то доказани калибри али да ли су и добар одабир у датом тренутку. Могу бити, али не морају. На нама је да одаберемо онај који је у датом тренутку, на датом месту у тренутним условима, најбољи за пласман зрна на већим дистанцама.

Тест

Већина ловних стручњака, биолога, ветеринара и осталих познаваоца структуре и анатомије дивљачи тврде да је витална ерија ситније високе дивљачи у пречнику од 15 цм, док за крупнију дивљач тај пречник износи око 20 цм. Без обзира на даљину гађања, тај оквир се мора погодити да би се дивљач усмртила брзо или да остане врло близу места настрела. Поменута ерија је и мало већа, али се ове димензије узимају као места идеалног погодка за тренутно обарање дивљачи. Е сад морамо употребити мало елемената спољне балистике. За гађање на далеко пожељни су бржи, резантнији калибри, дијаметра зрна од 6.5 до 8 мм, енергије на устима цеви преко 3000 Ј и адекватне масе зрна у зависности од биомасе дивљачи коју одстрељујемо. Све у свему, неизоставна је положенија путања пројектила. Добро прочитајте деклерацију брзина произвођача муниције. По правилу, ови калибри/карабини се упуцавају у “о” на 200 мет. Важан предуслов за далекометни хитац је и деклерисани пад зрна у односу на даљину на коју је упуцан. То се мора познавати перфектно. Такође, неувежбани ловац који не зна препознати, оценити даљине са поделом по 50 мет до 300 мет, боље да не покушава са пласирањем погодка преко 200 мет. У помоћ му могу притећи и даљинометри, али они због конфигурације терена неки пут су неупотребљиви или “читају” лажне вредности. Зато је важна способност 100%-тне процене.

Тест је једноставан. Пуцајте у мету пречника 15 цм на даљини од 100 мет. Пуцајте 10 метака. Сваки метак пуцате после очишћене и хладне цеви. Уколико желите да вршите одстрел на 300 мет, рецимо срндаћа, ваша група од 10 метака не сме бити већа од 5 цм. Ни милиметра више. Свих 10 метака мора бити у пречнику од 5 цм унутар центра круга. Јер то значи да ће група на 200 мет. бити 10 цм а на 300…15 цм. Сад је јасније, зар не. Ако пуцате јелена, рецимо, на даљини од 300 мет, морате “спаковати” све у пречник од 6.5 цм. Овде је довољно 6 метака. Уколико неки метак излети ван поменуте групе, ви или ваше оружје, није спремно за пуцање на 300 мет. даљине. Довољно је да само један од десет метака/или шест/ није у поменутом пречнику и нисте прошли тест. И не покушавајте вршити одстрел док се не утренирате или неприлагодите карабин тим захтевима.

Ако сте успешно завршили овај тест, остаје да путем кончанице одредите у коју тачку на дивљачи гађате на даљини од рецимо 300 мет. Проучите деклерацију и димензије крстића и кончаница које је дао произвођач оптике. То ће вам дати јасан параметар где /на којој висини/ нанети кончаницу за даљину од 300 мет. још боље је ако сте у поседу оптике са кончаницом која садржи поделу са које се “чита’ пад зрна /БДЦ кончаница-буллет дроп цмпесатион /. И да не заборавимо. И на Западној и на Прекоморској хемисвери влада неписано правило да је последња ловачка далекометна баријера…350 мет. После тога балистика узима свој данак, процене се бркају а способност стрелца са обичним ловачким наоружањем се своди на срећу. Ван ове даљине се гађа са тактичком пушком и оптиком, са снајперским тренингом и са доста обуке. Но то више и није за ловце…

Пуцати далеко или не…

На вама је одлука. Да ли сте сигурни у себе и своје оружје?. Да ли сте проверили себе и оружје? Ако јесте, постујте све параметре које смо навели у овом тексту. Ако питате да ли је могуће и поуздано, одговор је да…све до даљина од 350 мет. Ван тога се улази у другу причу и друге законитости. До поменуте даљине ви можете исконтролисати погодак. Можете, ако водите рачуна о калибру, квалитетној и адекватној муницији, врсти зрна /врло важан детаљ/ оптималној оптици и великом увећању, прилагођеном-наменском карабину, доброј перцепцији и обучености. Да не заборавимо. Далекометни хитац, у ловачком смислу, увек се упућује са чврстог и поузданог наслона, седећи или лежећи, никада са колена из руке или са стапа. Јер, и ако пласирате на тај начин добар хитац…све је у домену случајности и неодговорности.

Запамтите, одстрел дивљачи на далеко не трпи импровизације. Оно захтева више проведеног времена на стрелишту него у ловишту.

Аутор:/lorist.co.rs/Пише: Ђурђев Предраг 

Даљина пуцања-сигуран одстрел.?