Biljni ugalj se dobija sagorevanjem različitih drvenastih materija pri čemu se proces sagorevanja prekida u fazi žara.

Čuva se u papirnoj ili platnenoj ambalaži. Kao sirovina za dobijanje uglja, može se koristiti drvo eukaliptusa, lipe, stablo voćke (orah, trešnja, jabuka).

Struktura
Biljni  ugalj ima veoma poroznu strukturu što je rezultat velike površine, više od 300m2 po gramu. Zbog ove karaktetristike biljni ugalj ima veliku mogućnost apsorpcije vode i rastvorljivih supstanci. Apsorpciona moć biljnog uglja je pet puta  veća  od njegove težine.

Ova karaktetistika biljnog uglja naziva se adsorptivni kapacitet i u slučaju biljnog uglja može da varira, što zavisi od temperature na kojoj se piroliza  odvija i od izabrane biomase. Najbolji  adsorptivni kapacietet biljnog uglja se postiže pri temperaturi od 450oC i 700oC prilikom procesa sagorevanja. Još jedna bitna karakteristika biljnog uglja je sposonost upijanja i čuvanja važnih hraniva u zemlijštu.

Zbog porozne sutrkture biljni ugalj ima sposobnost apsorbovanja hraniva na svojoj porvšini i na taj način ih „čuva“ od ispiranja, a istovremeno ih čini dostupnim za biljke i mikroogranizme. Takođe, se primenom biljnog uglja u zemljištu se  zadržavaju organska hraniva,  i sprečava se njihovo ispiranje u dublje slojeve zemljišta.

Redukcija CO2 (ugljen-dioksida) takođe je jedna od pozitivnih karaktertistika biljnog uglja. Zbog mogućnosti da poboljša aeraciju- stanje kiseonika u zemljištu i poboljšanja rada azotnih bakterija redukuje se narušavanje klime koje bi nastalo isparavanjem metana i oksida azota iz zemljišta.  Zbog adsortptivne sposobnosti biljni ugalj takođe može apsorbovati-upijati toksične materije u zemljištu kao što su teški metali, tako da će se smanjiti količina štetnih materija u zoni korena, a samim tim i biljke će apsorbovati manju količinu teških metala.

Agroinfo.rs/zemlja.rs

Korišćenje biljnog uglja u poljoprivredi