Novembar je prvi mesec važan za sledeću voćarsku sezonu. Kad se završi berba, počinje priprema zasada za sledeći proizvodni ciklus.

Voćari i savetodavci se slažu da nema predaha ni kad zahladni, jer neke od najvažnijih mera obavljaju se kada se stabla pripremaju za mirovanje. Najpre treba očistiti zasad, pre duboke obrade i đubrenja.

Ovo je period kada se čeka da dve trećine lišća opadne kako bi se krenulo za zaštitom bakarnim preparatima, koji štite zasad od gljivičnih infekcija i ujedno ga dezinfikuju. Pre toga trebalo bi ukloniti sve zaostale, mumificirane plodove sa grana, naročito kod koštičavih voćnih vrsta. Tako se prevenira širenje patogena u narednoj sezoni. Takođe, pre tretmana treba obaviti sanacijsku rezidbu. Sve oštećene, suve i bolesne grane iseći, jer u njima mogu da prezime uzročnici bolesti. U novembru za prskanje treba sačekati lep dan, bez vetra i da temperatura ne bude ispod 5 stepeni. Ovaj jesenje – zimski tretman je najbolje obaviti u prepodnevnim satima, kad padne rosa i sa gornjim koncentracijama preparata koji su navedeni u upustvu – kaže Dipl. inž. Danko Petrović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Kragujevcu.

Kreč čuva stabla od mraza, štetočina i patogena

 Ako je novembar kišan i nema sunčanih dana, ovaj tretman treba uraditi još jednom, kad opadne svo lišće sa grana. Obrada zemljišta u voćnjaku podrazumeva tanjiranje ili plitko oranje, na dubini od 15 centimetara.

Sve dublje od toga oštetiće korenov sistem, a kod pojedinih vrsta trešnje ne sme se ići više od 5 centimetara u dubinu. Naime, trešnja na podlogama Gizela 5 i Gizela 6 ima koren blizu površine – upozorava Petrović.

Krečenje stabala takođe je važna mera u voćnjaku, jer čuva stabla od mraza, štetočina i patogena. Stabla se premazuju krečnom čorbom krajem novembra, uvek pre mraza.

Temperature vazduha tada su najpovoljnije za krečenje. Ova mera se obavlja, jer zimi dolazi do oštećenja kore stabla, zbog naglih kolebanja temperature vazduha u toku dana i noći. Posle mraza noću, sunce danju zagreva koru. Tkiva ispod se šire brže od kore i tako nastaju pukotine u koje ulaze uzročnici bolesti. Bela boja kreča usporava zagrevanje, jer odbija sunčeve zrake. Krečnu čorbu je jednostavno napraviti i ovo je jedno od najjeftinijih sredstava za zaštitu voća. Potrebno je 5 kilograma gašenog kreča, 500 grama soli, 250 grama sumpora i 25 litara vode. Pripremljena smesa trebalo bi da odstoji 24 sata – savetuje Danko Petrović.

Zimska rezidba počinje u jesen

Smesu za premazivanje stabala valja nanositi molerskim valjkom ili širom četkom, a njena gustina treba da je dovoljna da se zadržava na kori. Krečna čorba nanosi se sve do ramenih grana. Ako kiša i sneg speru čorbu, tretman treba ponoviti pred kraj zime, kako bi se sprečila prerana prolećna vegetacija.

Uobičajeno je poslednjih decenija da zimska rezidba voća u Šumadiji počinje ranije. Jedan od glavnih razloga su velike površine pod voćem, a mali broj orezivača. Nekim voćnim vrstama to ne smeta, pa jabučasto voće može da se orezuje u novembru, čim lišće počne da opada.

Zimska rezidba podstiče rast stabla. Ono u kasnu jesen uzima hranljive materije iz lišća i skladišti ih u korenov sistem. Kad lišće opadne, koren i dalje radi zimi, a stablo čuva snagu za narednu sezonu Kod zimske rezidbe postoji nekoliko uopštenih pravila. Koštičavo voće bolje je orezivati na kraju zime, kada nema opasnosti od niskih temperatura. Kod rezidbe trešnje i višnje prekraćuju se i proređuju suvišne grane i letorasti. Orezivanje je najbolje obaviti po suvom zimskom danu na temperaturi višoj od 5 stepeni – kaže Dipl. inž. Danko Petrović.

Agroinfo.rs/dobro jutro.rs

Čim opadne lišće, počinje zaštita voćnjaka