Vrednost izvoza organskih proizvoda u godini za nama 37 miliona evra

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Organska poljoprivreda postaje globalni trend, a u Srbiji se iz godine u godinu povećavaju površine pod ovim proizvodima. Naša zemlja takođe beleži i porast vrednosti izvoza organskih proizvoda.

Uprkos svim potreškoćama, prošla 2020. godina je bila rekordna kada je u pitanju proizvodnja i izvoz organskih poljoprivrednih proizvoda, naročito voća. Izvoz je dostigao oko 37 miliona evra, za sedam miliona više nego prethodne godine.

Prethodno, u 2018. Srbija je izvezla organskih prehrambenih proizvoda u vrednosti od 27 miliona evra, a 2019. 30 miliona evra. Od toga smrznuto organsko voće i voćni proizvodi čine gotovo 90 odsto izvoza.

Ovaj trend, a izvoz organskih prehrambenih proizvoda se prati od 2018. godine od prosečnog godišnjeg rasta izvoza od 15 odsto ne samo da bi ove godine mogao da se nastavi već i da se popravi, s obzirom na visoke otkupne cene.

Iako je organska proizvodnja tek oko jedan odsto proizvodnje hrane, u Srbiji ima veliki potencijal između ostalog i zato što se postižu više cene organskih proizvoda od konvencionalnih, ali i izazove.

Američka agencija USAID je 2017. godine kroz svoj Projekat za konkurentnu privredu pokušala da pomogne proizvođačima da prevaziđu ove probleme.

Zlatko Jovanović, rukovodilac za razvoj tržišta na USAID-ovom Projektu za konkurentnu privredu, rekao je za “Danas” da, iako je ovo najkonkurentniji segment srpske industrije voća i povrća, kao i najveći po vrednosti, trenutno se suočava sa nekoliko strukturnih i organizacionih izazova.

– Naime, ovaj segment srpskog voćarstva se u velikoj meri oslanja na široku mrežu mikro i malih poljoprivrednih gazdinstava – uglavnom proizvođača malina, kao glavnog izvoznog proizvoda u ovoj industriji. Njihova gazdinstva, farme, su obično veličine oko 0,3-0,5 hektara i po pravilu se nalaze u ruralnim, južnijim područjima zemlje. Ovi proizvođači su po pravilu stariji poljoprivrednici, a plantaže su u velikoj meri zastarele ili gaje sorte koje češće obolevaju, doprinoseći nižem prinosu i dobiti. Mlade u ruralnim područjima je do sada manje privlačila ovu vrsta proizvodnje, jer nisu videli perspektivu da uz veliki rad ostvaruju relativno skromne prihode. Tako je dostupnost radne snage postala ozbiljan problem – napominje Jovanović.

Kako bi se problemi rešili, USAID projekat je ušao u saradnju sa većim brojem vodećih firmi izvoznika smrznutog, bobičastog i to prvenstveno organskog voća.

Prema Jovanovićevim rečima, fokus je bio na razvoju poslovnih modela za uključivanje poljoprivrednika, naročito mlađe populacije, u mreže dobavljača. Oni se obučavaju da primenjuju dobru proizvođačku praksu, pre svega da usvajaju standarde i načela organske proizvodnje.

– Takva proizvodnja, organska i sertifikovana, može tim mladim ljudima sigurno predstavljati izvor većeg profita u odnosu na dosadašnje prakse. Na ovaj način se Projekat trudi da pomogne upravo delatnostima koje su najatraktivnije za održavanje populacije u najnerazvijenijim područjima Srbije. Tri projektna partnera Fortis, Menek i Frutorga ostvarilo je saradnju u oblasti organske proizvodnje sa više od 1.000 poljoprivrednika, a to je podrazumevalo i njihovu grupnu sertifikaciju – objašnjava Jovanović.

U ranijem periodu najviše se izvozilo smrznuto voće, a među najzastupljenijima bile su smrznute maline, kupine i višnje. Srbija je u prethodnom periodu najviše izvozila u zemlje Evropske unije: Nemačku, Holandiju, Austriju, Italiju, Francusku i Belgiju, a izvoz je plasiran i u Kanadu i SAD. U USAID-u napominju značaj izvoza na što više različitih tržišta.

Momčilo Paunović, direktor Frutorge, preduzeća iz okoline Prokuplja koje je istovremeno i proizvođač organskog voća, ali ima i preradne kapacitete, hladnjače i sušare, i koje je deo USAID-ovog projekta ističe da se ceo sistem bazira na kooperantskoj mreži poljoprivrednih proizvođača.

– Mi smo počeli proizvodnju 2000. na svojih osam hektara, ali smo mnogo vremena proveli obučavajući ljude i objašnjavajući prednosti i mane organske proizvodnje, njenog značaja i načine. U našem kraju uslovi nisu odgovarajući za maline i borovnice, ali zato je kraj poznat po višnjama, a osim toga uzgajamo i jagode, šljive i dunje i sve izvozimo što prerađeno što sušeno – objašnjava Paunović dodajući da u njihovoj kooperativi učestvuje pedesetak proizvođača iz njihovog kraja.

Oni rade na oko 200 hektara, ali kako Paunović objašnjava, nije važan kvantitet, koliko je važan kvalitet proizvoda.

– Iako je u trendu zdrava i organska hrana, organska proizvodnja je i dalje nepoznanica za mnoge. To je proizvodnja u harmoniji sa prirodom. Voće i povrće se tretira preparatima uglavnom na biljnoj bazi i na bazi bakra. Oni ne ugrožavaju biodiverzitet i na plodovima nema tragova bilo kakvih nedozvoljenih supstanci, kao na primer teških metala. Recimo u konvencionalnoj proizvodnji jabuka se prska između 27 i 35 puta – napominje on dodajući da baš zato organski proizvodi nemaju savršen oblik kao oni koji se kupuju u prodavnicama i ne mogu toliko ni da traju.

S druge strane, u inostranstvu su jako cenjeni, pa su cene uvek više nego za konvencionalno gajeno voće.

Paunović ističe i da je proces dobijanja sertifikata skup i složen, ali se isplati.

– Mi izvozimo svu proizvodnju u Evropu, a ove godine teško je reći koliko iznositi pošto se cene menjaju, jer je svuda u Evropi bilo mraza – kaže on.

Zlatko Jovanović, stručnjak USAID-a, napominje da se sve veći broj i gazdinstava i firmi opredeljuje za ovaj vid proizvodnje i da se podižu novi zasadi u ruralnim predelima Srbije.

– To je svakako dobro, ali bi trebalo ostvariti veću saradnju sa naučnoistraživačkim sektorom, npr. Poljoprivrednim fakultetom iz Beograda, gde su njihovi stručnjaci okupljeni u okviru platforme orijentisane ka privredi – AgroNet, mada su tu i naši stručnjaci iz drugih instituta i fakulteta kao što su Čačak, Kruševac. Važno je sistemski raditi na poboljšanju sortimenta bobičastog voća, prilagođenog srpskoj klimi, uvođenjem visokoprinosnih i otpornih varijeteta, koji pokazuju dobre karakteristike u uslovima organske proizvodnje i cenjeni su u industriji smrznutog i svežeg voća – zaključuje on.

Agroinfo.rs/danas.rs

Vrednost izvoza organskih proizvoda u godini za nama 37 miliona evra

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Prošle godine naša zemlja je kupila 200.000 prasadi. Jedan deo je otišao u tov, a neke su uvezli i sami trgovinski lanci kako bi imali za klanje i prodaju svežeg mesa.

Najveće količine zelene salate iz Južnog Pomoravlja izvezu se u Poljsku i Rumuniju, a razlog tome je što je nema u dovoljnim količinama u zemljama u okruženju.

Prethodna godina za agrar je bila vrlo specifična. Pojedine kulture su slabije rađale zbog sušnog perioda, dok su druge beležile rekorde. Cene hrane su porasle, a zarada od prodaje na inostranom tržištu porasla.

Organska proizvodnja generalno poslednjih godina u Srbiji beleži porast. Kada je u pitanju proizvodnja višnje, situacijia je ista, naročito ako se govori o domaćem ekotipu, oblačinskoj višnji koja je vrlo pogodna za gajenje, a ostvaruje i dobru cenu.

Kada je u pitanju izvoz srpskih jauka u Rusju, put je dug, a naročito kada se doda još15 dana za sve potrebne kontrole. Ovo je situacija sa voćem iz Tavankuta, malog sela kod Subotice. Šleperi sa jabukama koje imaju urednu dokumentaciju od 13. novembra na granici sa Rusijom stoje između 15 do čak 25 dana.

Direktor CEFTA sekreterijata, Emir Đikić na završnoj konferenciji ”CEFTA Week“ u Skoplju izjavio je da je sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu (CEFTA) doprineo rastu izvoza članica između 40 i 80 odsto.

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета