Болести оваца токсемија, хипокалцемија, ацидоза румена, недостатак витамина и минерала јављају се када постоје одређене неправилности у исхрани.

Обољења којима се још увек не поклања довољно пажње јесу она која настају услед неправилности у исхрани оваца.При неправилној или недовољној исхрани овце ослабе, губе кондицију, чиме им опада и природна отпорност на деловање разних узрочника обољења. Због тога сваки одгајивач оваца треба да зна несто више о овим обољењима како би их правилном исхраном могао спречити.

Токсемија
Токсемија сјагњених оваца је обољење које се јавља у оваца у поодмаклој бременитости, нарочито у оних које носе близанце или тројке.
Болест изазива недостатак глукозе у овчијем организму.
Оболела јединка може бити мршава или дебела.

Овце узимају мање количине хране, дижу главу и показују знаке опште слабости.
Оболеле јединке најчешће леже на грудној кости, а могу се дићи само уз помоћ човека. Из ноздрва им цури слуз и дисање је убрзано.
У току болести може доћи до појаве слепила, подрхтавања мишића и ако се јединка не лечи смрт наступа за неколико дана.
Појава токсемије успешно се може спречити адекватним држањем сјагњених оваца и благовременим обезбеђењем исхране богате угљеним хидратима.

За превенцију болести препоручује се давање сирупа од кукуруза који се даје овцама да попију и то у количини од 200мл и то четири пута у току дана.

Хипокалцемија
Хипокалцемија се јавља у свих раса и полова оваца. Настаје као последица смањења калцијума у крви јединке.

Највеће потребе оваца за калцијумом су у последње 3-4 недеље сјагњености.
У случају када животиња носи близанце потребе за калцијумом и фосфором готово су два пута веће у односу на овце са једним плодом.
Овца показује знаке укрућености, подрхтавање мишића, мишићну слабост и убрзано дисање. Касније овце падају на грудну кост са главом испруженом напред.
На крају долази до развоја парализе и овце падају у кому.

Зато треба током последњих шест недеља сјагњености и у време раног периода млечности овцама у исхрани обезбедити и минералне додатке који садрже доста калцијума и фосфора (2:1), магнезијума и витамина А и Д.

Ацидоза румена
До појаве овог обољења најчешће долази због наглог узимања сувишних количина зрна житарица (кукуруз, пшеница, јечам, раж), зеленог кукуруза, репиних резанаца, меласе и различитих плодова воћака на које овце нису навикнуте.
Болест се карактерише губитком апетита, депресијом, шепавошћу и на крају комом.
Током прва два – три дана после наглог узимања оваквих хранива долази до појаве пролива и болова у стомаку.

Након појаве првих симптома овакве овце треба хранити оброцима који су састављени од кабастих хранива а тек онда постепено повећавати количину концентрата у оброку.

Недостатак витамина и минерала
Неправилна витаминско – минерална исхрана код оваца и јагњади доводи до смањења производње, појаве обољења, па и до њиховог угинућа.

Услед недостатка минерала у исхрани, у јагњади долази до појаве рахитиса, као последица недостатка и поремећаја у промету калцијума и фосфора.
Узрок болести је оскудица витамина Д у храни, који у организму регулише промет ова два минерала и њихов међусобди однос.
Већ у првим месецима живота јагњад заостају у расту, кости јагњади омекшавају и долази до њиховог искривљавања.
Уколико се ови елементи овцама не обезбеде у довољним количинама преко хране долази до њихове мобилизације из костију, што изазива њихово омекшавање па и ломљење.

Да би се овце и јагњад успешно заштитиле од појаве ових болести, потребно је у њиховој исхрани користити минерално витаминске додатке или премиксе.

Izvor:poljosfera.rs

Болести оваца као последица неправилности у исхрани и како их спречити