Цигаја је једна од најстаријих раса оваца која је створена у Малој Азији, одакле се проширила на Балканско полуострво и у целу Европу. Код нас се узгаја на простору Војводине.

Место и време настанка расе су Мала Азија, 800 година п.н.е. Претпоставља се да је цигаја на ове просторе дошла из Румуније.

Цигаја је крупна раса, чврсте грађе тела и снажне конституције. Просечна висина гребена износи код оваца 60-76 цм, а код овнова 70-85 цм. Труп је осредње дужине, али релативно узак и правоугаоног облика. Груди су дубоке и доста уске. Сапи су дугачке и недовољно широке. Ноге су високе, јаких костију и чврстих папака тамне боје, тако да су способне за дуга ходања. Глава је средње величине, доста уског чела.

Овнови имају испупчен профил. Овце су без рогова, а овнови могу имати рогове. Уши су велике и често клемпаве. Глава, уши и ноге црно су пигментисани. Јагањци су по рођењу сиво мишје боје. Ова боја временом се губи тако да са четири месеца старости јагњад добија белу боју вуне. Осим сиве, јагње се и потпуно црна јагњад, као и риђе шарена јагњад.

Цигаја је раса комбинованих производних особина за производњу меса, млека и вуне. Одрасле овце тешке су 50-65 кг, а овнови 70-100 кг, што показује да се исхраном и селекцијом могу постићи добри резултати. Иако цигаја у лактацији може дати и до 120 литара млека, данас се узгаја искључиво ради производње меса – јагњетине. Плодност је 140-180 %, а телесна маса јагњади у доби 3-4 месеца износи 30-35 кг.

Сматра се да се данас на простору Војводине узгаја више хиљада грла цигаје (мада су већи број њих мелези).

Потребно је што хитније одредити прецизан број преосталих грла (али чисте крви), након чега је потребно израдити план њеног одржавања и побољшања производних карактеристика.

Цигаја из Мале Азије – наша најмлечнија раса оваца
Постоји чокански тип цигаје која се сматра аутохтоном и према неким одредбама Министарства пољ. субвенционише се њено држање ради очувања расе.

Чоканска цигаја: меснати тип цигаје, не музе се, већ служи за производњу јагњади. Укрштана са свим осталим расама у циљу побољшања меснатости и плодности. Задње укрштање је са сафолком и бергамом. Ситнији сој цигаје у односу на претходни. Ако се настави овакав тренд, цигаја ће се уништити као наша млечна овца.

Други тип цигаје је Сомборски, то је цигаја оплемењена суфолком или неком другом товном расом беле вуне са црном главом. Овај тип се одликује већом телесном масом, бољим квалитетом вуне и бољом обраслошћу вуном за разлику од чоканске. Меснатост је боља као и прираст.

Сомборска цигаја: млечни тип цигаје, од давнина селекционисана и узгајана као млечна овца за мужу и од њеног квалитетног млека правио се чувени сомборски овчији сир. Узгаја се у околини Сомбора и Банату, где праве овчији качкаваљ.

Цигаја је наша најмлечнија овца. У добрим условима и квалитетном исхраном даје у 6 месеци лактације 120-180 л млека. Цигаја, као и сврљишка овца имају велике сисе, одлика млечних оваца, да би се олакшала ручна мужа. Вековна селекција овчара, која се у савременом овчарству због тренда машинске муже мења.

Izvor: agroinfonet.com

Цигаја из Мале Азије – наша најмлечнија раса оваца