ČOKANSKA CIGAJA: Autohtona i ugrožena rasa ovaca koja opstaje zahvaljujući subvencijama

Foto: Youtube/Printscreen

Foto: Youtube/Printscreen

Čokanska cigaja je rasa ovaca poreklom iz Rumunije koja je uspela da se prilagodi slatinastim pašnjacima i opstane na severu Banata. Ove godine, Udruženje odgajivača ovaca “Čokanska cigaja“ u Sanadu, mestu na severu Banata u opštini Čoka, priredilo je sedmi put “Susret ovčara“.

U okolini Čoke i Novog Kneževca čokanska cigaja se uzgajala četiri veka. Poslednjih godina ta rasa je bila zanemarena, ali je nekolicina poljoprivrednih gazdinstava uspela da je sačuva od izumiranja. 

Ministarstvo poljoprivrede svrstalo je čokansku cigaju na listu autohtonih i ugroženih domaćih životinja. Ova rasa ovaca se ne muze, već služi za proizvodnju jagnjadi. Ukrštana je sa svim ostalim rasama u cilju poboljšanja mesnatosti i plodnosti, a poslednje ukrštanje je sa safolkom i bergamom. 

Ove godine, sedmi put za redom na "Suretu ovčara" okupili su se uzgajivači iz Sanada, Čoke, Novog Miloševa, Banatskog Monoštora i drugih mesta, koji su predstavili svoje kolekcije ovaca i šilježadi, a prema oceni stručnog žirija vlasnici najboljih kolekcija su poneli pehare koje su obezbedili domaćini.

Pobednički pehar za kolekciju autohtone rase ovaca čokanske cigaje pripao je Đorđu Kneževiću iz Sanada, pehar za drugo mesto osvojio je Miloš Milanov iz Sanada, a za treće Todor Golić iz Čoke.

Za ovce rase vinterberg peharima su nagrađeni Branislav Cvijić, Damjan Bjelanović i Dragan Mihaljev, dok su u konkurenciji ostalih rasa priznanja dodeljena Tivadaru Mesarošu iz Banatskog Monoštora za kolekciju rase safolk, Miloradu Trailovu iz Novog Miloševa za bergamo i Đorđu Taslamanu za cigaju, svi su iz Sanada.

Nagrađeni su i vlasnici najkvalitetnijih ovnova Miloš Milanov iz Sanada, Tivadar Mesaroš iz Banatskog Monoštora i Otilija Guganović iz Subotice.

Predsednik Udruženja “Čokanska cigaja“ Miloš Milanov ističe da su razmena iskustava u ovčarstvu i druženje najvažniji na ovakvim susretima. Susret ovčara u Sanadu je prošle godine izostao zbog pandemije, ali u nedelju je bilo prilično veliko interesovanje. U hladovinu bagrenjaka na izlazu iz Sanada prema Čoki došao je veliki broj ovčara i posetilaca iz okolnih mesta.

– Čokanska cigaja je naša otporna rasa ovaca za koju se trudimo i zalažemo da je sačuvamo na ovim prostorima. U mom stadu je oko 200 grla, a može da opstane jer se napasa i na veoma oskudnim pašnjacima, ali i zahvaljujući velikoj ljubavi prema ovčarstvu – kaže Milanov.

Stada ovaca ovdašnja poljoprivredna gazdinstva uglavnom drže zbog proizvodnje jagnjadi, za koje prema rečima Milanova ima tržišta, ali otkupne cene nisu uvek najpovoljnije. U prošloj i ovoj godini situacija je bila nepovoljnija zbog pandemije.

– Jagnjad uspevamo da prodamo, međutim, ne baš uvek po ceni koja je realna i po kojoj bi mi želeli, nego je to često i koliko kupci hoće da plate. Kod nas sada, da nije subvencija države, mislim da finansijski ne bi mogli izdržati da sačuvamo stada. Doduše, isplata subvencija malo kasni, ali ova podsticajna sredstva uvek dobro dođu. Pored druženja na ovim susretima ovčara uvek jedni drugima imamo šta da prenesemo iz sopstvenog iskustva i čujemo savete stručnjaka, a dešava se i da nađemo nekog novog kupca – napominje Miloš Milanov.

Da bi privukli što veću pažnju posetilaca iz udruženja “Čokanska cigaja“ za minuli susret uspeli su da animiraju konjare iz Sanada i okoline. Aktivista Udruženja “Čokanska cigaja“ Stojan Petrov nije skrivao zadovoljstvo što im se pridružilo oko 30 zaprega.

– Učešće vlasnika konja sa zapregama bilo je revijalnog karaktera. Svi koji su poželeli mogli su da se provozaju u fijakerima, ili da se oprobaju u jahanju. Došli su nam u goste konjari iz Čoke, Sente, Novog Kneževca, Ostojićeva, Jazova i još nekih mesta. Svima smo za učešće dodelili zahvalnice, a razmišljamo da ubuduće njihov nastup bude takmičarskog karaktera. Takođe nameravamo da susret ovčara proširimo i na uzgajivače koza, jer su i oni sve brojniji – kaže Stojan Petrov.

Susret ovčara u Sanadu održan je zahvaljujući aktivistima Udruženja “Čokanska cigaja“, uz podršku Opštine Čoka i Poljoprivredne stručne službe Senta, a svoj doprinos dale su članice Aktiva žena “Neven“ i Lovačko društvo “Jastreb“ iz Sanada i sponzori.

Agroinfo.rs/agrotv.net

ČOKANSKA CIGAJA: Autohtona i ugrožena rasa ovaca koja opstaje zahvaljujući subvencijama

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Ministarstvo poljoprivrede podržalo je projekat Udruženja odgajivača ovaca Srbije o podizanju klanice i prihvatilo da obezbedi 50 odsto novčanih sredstava od vrednosti investicije.

Ovčarstvo u Šumadiji je jedna od razvojnih šansi ovog kraja Srbije, pa je podržana ideja o izgradnji nacionalne klanice za ovce.

Uzgajivači jagnjadi u Srbiji nisu zadovoljni cenom od 225 dinara po kilogramu žive vage, naročito ako se uzme u obzir činjenica da je stočna hrana poskupela, u prvom redu žitarice. Trenutno je na tržištu manje grla nego prošle godine u ovo vreme, a zaliha ove vrste stoke i dalje ima.

Ovce preko leta moraju da se šišaju da bi normalno funkcionisale. Ovaj posao nije nimalo lak, naročito ako se obavlja običnim makazama, dok korišćenje električnih makaza i mašinica može ove životinje prilično da uplaši. Iako je ovaj posao dobro plaćen, sve je manje onih koji žele ovo da rade.

Border lester rasa ovaca je nastala ukrštanjem lester ovnova i tisveterskih ovaca, na granici Škotske i Engleske. Ovo je ranostasna rasa koja ima veliki format tela, snažnu konstituciju i otpornost na spoljašnje faktore.

Domaća balkanska koza je tipičan primer primitivnih životinja, slabih produktivnih osobina. Ova rasa je nastala od divljih koza koje su nastanjivale prostor Balkanskog poluostrva.

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета