Језик пчела је најкомплексинији у целом животињском свету

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Пчела је инсект који се веома лако адаптира на различите средине и климатске услове, па тако она настањује све континенте осим Антартика. Поред тога пчеле имају свој јединствени плес којим заправо комуницирају и за који стручњаци сматрају да је најкомплекснији у целом животињском свету.

Пчеле су експерти у комуникацији и могу да упозоре друге пчеле из кошнице о потенцијалним опасностима, где се налази храна и други корисни ресурси. Комуникација се обично обавља преко комплексног пчелињег плеса, који обухвата покрете, звук клепет и брзину крила.
Такође, пчеле се често орјетнишу према сунцу. Уколико, у међувремену, док пчела оде по храну, сунце промени положај она је стању да израчуна тачно померање и да пренесе тачну информацију својим колегама.

Пчеле радилице, у стању су да прочитају ове сигнале које им друге пчеле шаљу и да међусобно сарађују како би што више материјала донели до кошнице. Језик пчела сматра се једним од најкомплекснијих у целом животињском свету.

Научници и даље не разумеју у потпуности колико је овај језик заправо сложен и слојевит. Аустијски етолог Карл вон Фриш био је први који је декодирао пчелињи плес и добио Нобелову награду за ово невероватно откриће 1973. године.

Посао сваке пчеле веома је напоран и дуготрајан. Упркос марљивом и тешком раду, једна пчела може произвести свега 1/12 кашичице меда за цео свој животни век. У време летњих периода оне свуда по телу имају честице полена, јер дневно посете чак до 2.000 цветова.
Мед садржи велику количину енергије. На пример 30 грама меда дало би довољно енергије једној пчели да прелети целу планету.

Izvor: agromedija.rs

Језик пчела је најкомплексинији у целом животињском свету

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Masovno uginuće pčela u Srbiji pretvara se u pravu ekonomsku katastrofu - šteta bi mogla da premaši čak 100 miliona evra, procenjuju stručnjaci iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

U Srbiji je u toku masovno uginuće pčela, do sada je stradalo više od 50 odsto društava, a uzrok je, verovatno, prošlogodišnja suša i nedostatak polena zbog čega su loše hranjene tokom perioda odgajanja „zimskih“ pčela, rekao je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Izveštaji o masovnom uginuću pčela i praznim košnicama stižu iz skoro svih krajeva Srbije. Pomor je ponegde i sto odsto

Pčele, koje imaju ključnu ulogu u proizvodnji hrane, umiru u zapanjujućem broju u Sjedinjenim Američkim Državama.

Pušten u rad prvi gradski medomat u Sremskoj Mitrovici, prilikom prezentacije rezultata projekta Zasnivanje ekonološki prihvatljive proizvodnje meda u blizini SRP Zasavica

Početak proleća praćen smenom obilnih kiša i visokih temperatura, smanjiće knjaževačkim pčelarima prvi prinos bagremovog meda u dolini Timoka. Ipak mnogi koji svoje košnice sele, pokušaće da to nadoknade u Gabrovnici, selu u podnožju Stare planine, gde bagrem poslednji cveta i gde košnice godinama dovoze pčelari iz drugih gradova.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета