U Sokobanji, Bojniku i Rumi pomorom pčela naneta šteta od čak 500.000 evra

Značaj pčele u oprašivanju je nemerljiv. Gde god je pčela tu je i zdrava sredina. Još je čuveni Albert Ajnštajn rekao da bi uništenje pčela na zemlji dovelo do gašenja celokupnog života, posle najduže pet godina.

Savez pečelaskih organizacija Srbije("SPOS") okuplja ukupno 237 pčelarskih društava i udruženja. Procenjuje se da u našoj zemlji ima između 14 i 15 hiljada pčelara od čega je u ovom savezu oko 9.000. U Srbiji postoji oko 1.200.000 košnica što je za domaće potrebe zadovoljavajući broj, smatra Radivoje Sojanović zamenik predsednika "SPOS"-a. On procenjuje da pčelar dobija svega 3% vrednosti od ukupnog rada pčela, dok čak 97%  svoga rada pčele usmeravaju na oprašivanje voćarskih i poljoprivrednih kultura. Zato se i doprinos pčela u srpskoj poljoprivredi ogleda u visokim procentima, Kada su u pitanju voćarske kulture poput kajsije, višnje i trešnje, oprašivanje pčela uvećava rod i do 60%, Najbolji oprašivači borovnice su bumbari. U povrtarstvu pčele povećavaju prinose i do 70%  a kod suncokreta se prinosi, uz oprašivanje pčela, povećavaju i do 40%.

Takođe, sagovornik ističe da je za razvoj voćarstva i pčelarstva ključna međusobna saradnja proizvođača. Kao primer navodi da medonosne pčele pomažu u smanjivanju šteta od poznog mraza. 
Tu benefit ostvaruju i vočari zbog oprašivanja ali i pčelari zbog razvoja pčela. Ukazuje i da je u svetu primetan pad broja oprašivača u vidu insekata, bumbara itd., napominjući i da se u Kini sprovodi ručno oprašivanje kako bi se umanjio intenzitet uništavanja pčelinjih zajednica hemijskim sredstvima. 

Nažalost, takav vid saradnje je u Srbiji vrlo malo zastupljen. Čak šta više, pomor pčela nije neuobičajan, U poslednje vreme prisutna je velika potrošnja hemijskih preparata koji zbog nekontrolisanog i nepravilnog korišćenja, posebno u toku dana, upropašćuju  rod voća i uništavaju pčelinje zajednice. Gotovo svakog dana dođe do pomora pčela. Najnoviji pomor pčela u Sokobanji uništio je 400 pčelinjih drustava. U Bojniku broj otrovanih pčelinjih zajednica je 100, dok u Rumi još uvek nije utvrđen tačan broj uništenih društava. Ukupna šteta u ova tri mesta procenjuje se na čak 500.000 evra.

Da bi se izbegli incidenti neophodna je globalna strategija za zaštitu pčela kao i dogovor sa voćarima. Zamenik predsenika "SPOS"-a poručuje da bi ovaj problem najefikasnije mogao da se reši donošenjem novog zakona koji bi se striktno primenjivao i kažnjavao sve koji oprašuju voćnjake u toku dana. Postojeći zakon nedovoljno se primenjuje a sankcije gotovo i da ne postoje. Ukoliko se prska u toku dana, pčela ne može da se vrati u košnicu. Sredstvo za prskanje je vlažno i lepljivo, pa se pčela zalepi i nikad se ne vrati u košnicu. Noćno prskanje voća, dakle posle 20h,, omogućava da hemijsko sredstvo u toku noći ispari pa pčela ujutro može lagano da leti sa cveta na cvet. 
Donekle je razumljivo je  i da u uslovima vanrednog stanja voćari nisu mogli da izlaze van kuće posle 18 časova. Ipak, mogli su da traže dozvolu i da prskaju u toku noći, pogotovu ako se ima u vidu da je uglavnom reč o velikim plantažama čiji su vlasnici velike firme.

Uz pomoć Nemačke agencije za međunarodnu saradnju ("GIZ"), "SPOS" je prošle godine organizovao okrugle stolove u Beogradu, Surdulici i Bosilegradu sa temom: "Borba protiv trovanja pčela". Stalna radna grupa za regionalni i ruralni razvoj jugoistočne Evrope  preduzela je ovu akciju radi edukacije voćara i pčelara o međusobnoj saradnji. "Mi smo upućeni jedni na druge i moramo da sarađujemo", kaže Radivoje Stojanović i dodaje da u periodu cvetanja jabuke(sve dok je cvet pun) pčelari i voćari treba da se dogovore o sedmičnom broju košnica koje  treba dostaviti u voćnjak.

Najzad, on podseća i da je krajem meseca marta ove godine trebalo da se u Rači otvori pogon pod nazivom "Naš Med doo". Osim prikupljanja viškove meda od članova SPOS-a, ovaj pogon ima za cilj i da na jednom mestu okupi voćare, pčelare i stručnjake iz ovih oblasti, kako bi se kroz takav edukativni centar, poboljšalo stanje u srpskom pčelarstvu. Ipak, otvaranje pogona odloženo je zbog pandemije korona virusa, te se očekuje u narednom periodu.

Izvor: agroklub.rs

Pomor pčelinjih zajednica