Karda je višegodišnja biljka s dubokim, razgranatim korenom i lancetastim (dlakavim i bodljikavim) lišćem koje čini rozetu.

Karda ( Cynara cardunculus ) je poznata i kao divlja artičoka ili španska artičoka i najčešće se koristi kao začin ili se konzumira kao lisnato povrće. 

Minimalna temperatura rasta karde iznosi 7 – 8 °C, a optimalna 16 – 18 °C. Biljka može podneti blage niske temperature ispod 0 °C. Za vreme letnjih suša i visokih temperatura bez navodnjavanja ulazi u mirovanje. U to vreme potrebno je navodanjavati svaka 2 nedelje sa po 400 – 500 m3 vode/ha. Najbolje uspeva na dubokim, strukturnim i provetrenim zemljištima. 

Stabiljka karde je uspravna i može dostići visinu do jednog metra, a kod pojedinih sorti može biti i viša. Listovi ove biljke su perasti i mogu biti dugi do 50 cm. Listovi su nazubljeni, bodljikavi na krajevima i delovima sa širokim mesnatim žilicama. Ljubičasti cvetovi su rastu u vidu cvasti. Seme španske artičoke je krupno, prošarano mrežicama i ima tvrdi omotač. Hiljadu semenki karde može imati težinu oko 30 grama, a mogu klijati čitavih 7 godina.

Vekovima unazad se karda gaji u zapadnim delovima Srednozemnog mora. Od tada pa do danas su se razvile mnoge vrste ove biljke. Najpoznatije jestive sorte su turska karda i tzv. Slonova kost. One imaju više stabiljke od divlje artičoke, koje mogu dostići i do 2 m visine i konzumiraju se kao lisnato povrće. Takođe, imaju i veće jestive pupoljke. Ove dve sorte imaju manje bodlji, a listovi su im deblji. Listovi karde su bogati karotenom, šećerima, mineralnim solima, vitaminom C, itd. Karda je dobar izvor i tiamina (vitamin B1), niacina (vitamin B3), pantotenske kiseline (vitamin B5), vitamina B6, folne kiseline (vitamin B9), magnezijuma, gvožđa, mangana, cinka, fosfora, itd.

Setva  karde
Karda se može uzgajati kao jednogodišnja ili višegodišnja kultura, i to iz semena, zelenih reznica, ukorenjenih reznica sa spavajućim pupoljcima ili delenjem busena. Ako se gaji iz semena, seje se u martu ili aprilu na međuredni razmak 120 cm i 30 – 40 cm u redu, na 3 – 5 cm dubine s 2 – 3 kg semena/ha.

Berba i skladištenje karde
Od setve ili prolećne sadnje do berbe treba 6 – 9 meseci. Tri do četiri nedelje pre planirane berbe karda se izbeljuje. Najstariji način je da se biljke zagrnu zemljom do 2/3 visine ili se rozete omotaju crnom PE folijom, tako da 1/3 vrhova lišća ostane slobodna. Bere se samo unutarnji deo biljke. Taj deo prema trgovačkim normama teži 1,5 – 3 kg, a ima 9 – 14 listova.

Od ubrane rozete prekrate se vrhovi lišća, rozeta veže kanapom ili gumicom, a više njih veže se u snopove za prevoz. Mogu se pakovati u odgovarajuće kutije ili gajbice. U hladnjači na 0 °C i 90 – 95 % relativne vlage vazduha može se održati do 2 meseca.

Karda se često gaji i zbog svog privlačnog izgleda. U zadnje vreme se ova egzotična bodljikava biljka gaji i zbog toga što se sve češće koristi u proizvodnji biogoriva. Kada se konzumira kao povrće, onda ova biljka može brzo utoliti glad, a pritom ne spada u kalorične biljke. Karda može normalizovati krvni pritisak i deluje kao antioksidant. Pomaže u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, a takođe je poznato da snižava holesterol.

Izvor:agroklub.rs

Karda neodoljivo povrće