Права реткост је наћи њиву или воћњак у којима нема бар једне коровске биљке – од којих су у Србији најчешћи дивљи сирак, паламида, амброзија и зубача. Ове самоникле биљке могу бити права напаст јер постоје јако отпорне врсте, које могу бити и отровне и опасне по крајњи принос и здравље културе која се гаји у воћњаку, у повртњаку или на њиви.

Основна препорука је превенција, а када до закоровљавања дође онда се мора изабрати прави пестицид.

Представљамо основне карактеристике неких коровских врста које су заступљене у нашим крајевима, а ту су и њихови латински називи и предложене мере сузбијања.

Дивљи сирак (Соргхум халепенсе).
Ово је коров који се лако размножава семеном или путем ризома. Само једна биљка може да произведе на стотине семенки које способност клијања задржавају више година. Често га можемо наћи у кукурузу.

Највећи проблем нашим пољопривредницима ствара дивљи сирак који се размножава кореном. Сузбија се хербицидима за које је најважније да се добро залепе за лист биљке како би ушли даље у биљку до корена и тако омогућили да се коров потпуно осуши. Пошто сирак има длачице на листу, ово може бити проблем код упијања хербицида па се препоручује употреба оквашивача како би хербицид боље пријањао за лист дивљег сирка.

Паламида (Цирсиум арвенсе)

Ова коровска биљка одликује се кореном који може да буде и до 7 пута већи од наџемног дела биљке. Због тога је најбоље да се сузбија у самом корену. Две су најпознатије врсте паламиде – осетљива и отпорна. Отпорна Паламида често је имуна на већину хербицида, бодљикава је и са масним зеленим лишћем. Када биљку третирамо хемијом, лист се заиста благо деформише, али се такође и брзо опоравља.

Амброзија (Амбросиа артемисиифолиа)

Амброзија је једногодишња коровска биљка која може да достигне и висину од метар и по. Стабло амброзије личи на жбун и обрасло је густим длачицама. Пошто се лако бокори и размножава, то уме да буде проблем у њеном сузбијању. Пошто даје велики број семенки које се лако разносе ветром, размножавање је врло брзо а сама биљка је активна растом скоро током читаве године. Први третман пестицидом је важно обавити онда док је амброзија још млада и висине до 3 цм, јер ако крене да бокори – сузбијање је теже.

Велики је избор квалитетних хербицида за сузбијање амброзије на нашем тржишту. Први третман је потребно урадити након сетве, а прскање преко листа треба поделити у два одвојена третмана.

Зубача (Цyнодон дацтyлон)

Ова коровска биљка је вишегодишња и размножава се својим чврстим спратним ризомом и семенкама. Пузећи столон биљке може да нарасте до 1 м из кога се развијају изданци и вегетативни коренови. Врло је штетна врста пошто је јако витална и лако се шири. Сузбијање зубаче је најбоље вршити у почетним фазама развоја корова и то системичним хербицидима. Пошто може значајно смањити принос важно је правовремено деловати квалитетних пестицидима.
У протеклих десетак година, у домаћим њивама, значајно су прошириле и следеће врсте корова:

Циганско перје или дивљи дуван (Асцлепиас сyриаца)

Ово је вишегодишња зељаста биљка,и доста је има у Панонској низији. Лист ове биљке је сличан листу дувана, али је меснат и лепљив. Цоганско перје може да достигне висину од метар до два метра, док корен иде у дубину и више од два метра. Одговарају јој сунчана места, песковито и плодно земљиште посебно поред река. Размножава се семеном и ризомима а јавља се у житарицама – соји, кукурузу и пшеници. Дивљи дуван је познат као жесток коров јер се тешко уништава и ефикасне су искључиво механичке и агротехничке мере док третман хербицидима не помаже.

Обична ива (Ива џантхифолиа)

Обична ива је једногодишња зељаста коровска биљка која се лако шири на ораницама, а нарочито ствара проблеме у кукурузу, шећерној репи, соји и сунцокрету. Може да порасте у висину и преко 2 метра. Размножава се семеном а њено сузбијање, да би било ефикасно, мора бити системично и свеобухватно. На парцелама се примењују агротехничке и хемијске мере које се прилагођавају узрасту биљке.

Џиновска амбросиа (Амбросиа трифида)

Ова једногодишња зељаста коровска биљка расте и преко 3 метра у висину а у односну на обичну амброзију, поред висине, разликује се и по листовима који су троперасти. Ниче од средине априла па све до касног лета. Размножава се лако семеном јер једна биљка може да да чак 150.000 семенки, које задржава способност клијавости и до 40 година!

Присутна је у соји, шећерној репи, сунцокрету и кукурузу. За њено уништавање, користе се хербициди који се употребљавају за сузбијање обичне амброзије.

Izvor:seoski poslovi

Најпознатије коровске биљке на њиви и у воћњаку