Озими и јари јечам клијају на температури од 1 до 2 °Ц . Оптимална температура за овај процес износи 15-22 °Ц, а максимална 28-30 °Ц. Младе биљке озимог јечма без штетних последица могу издржати мразеве од -4 до -5 °Ц (измрзавају само врхови листова).

После доброг каљења издрже краће мразеве од -10 до -12 °Ц. Младе биљке јарог јечма подносе краткотрајан мразеве од -4 до -5 а кадкад од 8 °Ц. У периоду од ницања до класања код јарог, односно од наставка вегетације до класања код озимог, најповољнија температура ваздуха је 20-22 °Ц, а при сазревању 23-24 °Ц. За јечам су опасне ниске температуре за време цветања и сазревања зрна. Прашници и плодница страдају на 1-2 °Ц. Наливање и сазревање зрна зауставља температура која је нижа од 10 °Ц. У периоду наливања зрна, при температури од 38 до 40 °Ц, јечам трпи мању штету од пшенице и ражи што значи да мање трпи од топлотног удара односно присилне зреобе.

Захтеви Према Води
Су у односу на све остале стрне житарице најмањи, односно он је најотпорнији на сушу. Економично троши воду јер има мали трансипрациони коефицијент (300-350 код јарог и око 450 код озимог јечма). Због тога у ариднијим подручјима даје сигурније приносе од других правих жита. Он ипак има веће захтеве према влази у првим фазама развоја кореновог система. Јечам захтева најмање влаге за клијање од правих ţита (48-50% од тежине зрна). Најосетљивији на недостатак влаге при крају светлосног стадијума, што доводи до стерилности и мањег приноса. Он такође троши доста воде у фази бокорења, а нарочито између почетка влатања и класања. Критичан период за воду је у фази наливања зрна. Јари јечам је осетљив на недостатак влаге у фази шест листова.

Захтеви Према Земљишту
Јечам не подноси кисела земљишта, а такође се слабо развија на песковитим земљиштима. Пошто има слабије развијен коренов систем, требају му плоднија земљишта, нарочито за јужни тип јечма.

Агротехника За Јечам
Предусеви за јечам су исти као код пшенице. Добри предусеви су ране окопавине, по могућности да се изабере предусев који оставља довољно влаге и да се процесу обраде земљишта сачува влага земљишта ради изједначенијег клијања и ницања.
Основна обрада и припрема земљишта за сетву је иста као код пшенице. За озими јечам, обрада земљишта би требала почети раније него за пшеницу (због раније сетве).
Ђубрење за јечам је специфично зависно од његових еколошких типова. Због слабије развијеног кореновог система, треба рачунати да уношење већих количина хранљивих материја у земљиште. У погледу значаја појединих храњива, исти је као код пшенице, с тим да се посебно мора водити рачуна о количинама азота због мање отпорности јечма према полегању. Јечам највише усваја азот, затим калијум и најзад фосфор. Усвајање азота и калијума траје до краја вегетације, али ипак највише одмах у пролеће при кретању вегетације и у фазама интензивног пораста. У периоду од ницања до краја бокорења јечам усвоји половину фосфора и ¾ калијума, а тек у тој фази почиње интензивно усвајање азота. Због тога, он има највеће потребе према азоту у фазама бокорења и влатања.

Код пиварског јечма даје се више фосфора и калијума, пошто азот у већим количинама утиче на повећани садржај протеина док фосфор и калијум утиче на повећани садржај скроба и брашнатог зрна. Уколико је земљиште сиромашно азотом, веће количине азотних ђубрива повећавају принос без штетног повећања протеина у зрну.
За пиварски јечам иза ђубрених окопавина просечна количина храњива треба да износи 40-80 кг/ха Н, 60-100 кг/ха П2О5 и 80-120 кг/ха К2О, док за сточни јечам треба дати 60-100 кг/ха Н. 50-80 кг/ха П2О5 и 40-80 кг/ха К2О.
Начин уношења минералних ђубрива је исти као код пшенице само што прихрана азотом треба бити нешто ранија него код пшенице. У ариднијим подручјима за јари јечма треба целокупну количину НПК храњива дати предсетвено.
Сетва – Избор сорте, припрема семена, семенски квалитет је слиĉан као код пшенице.
Време сетве треба подесити тако да се јечам што боље укорени и избокори пре зиме, али да не буде сувише бујан јер утиче на слабије презимљавање. Оптимално време сетве озимог јечма је оно које омогућава да се од сетве до просечног датума прекида јесенске вегетације накупи сума температура око 580 °Ц. То је негде у просеку од 20 септембра од 10 октобра.

За сетву јарог јечма важи правило сејати што раније, то боље, а то значи чим се рано у пролеће може ући у њиву (крај фебруара или почетак марта) у равничарском подручју док у планинским рејонима сетва треба да се обави током марта до почетка априла.
Начин сетве и количина семена разликује код јарог пиварског и озимог сточног јечма. Код пиварског јечма је битно да се отклоне услови за бокорење, па се због тога сеје на мањи размак ред од реда (10-12 цм) са већом количином семена (око 450-500 клијавих зрна/м2). Озими вишередни сточни јечам сеје се такође на размак редо од реда 10-12 цм, али са количином семена од 500-600 клијавих зрна /м2 што обезбеђује око 400 презимелих биљака/м², односно при добром бокорењу од 600 до 900 класова/м².
Нега усева јечма је слична као код пшенице.

Жетва – Јечам се жање на крају воштане зрелости, односно на почетку пуне зрелости (једнофазно комбајном). Уколико је влажност зрна већа од 14%, мора се вршити досушивање на 40 °Ц.
Специфичности код жетве јечма у односу на друга стрна жита су у његовим особинама класа и зрна, ломљивости стабла и захтевима за чистоћом, смањењем лома и оштећења убраног зрна. Због тога се намеће потреба за познавање сортних карактеристика, конкретних услова жетве којима се максимално подређује подешавање режима рада комбајна. Губици могу настати у облику слободног зрна и неовршених класова на хедеру и вршалици комбајна. На губитке на хедеру највећи утицај има витло комбајна, од чијег режима рада зависи и карактер и интензитет губитака.
Ако је усев редак не обезбеђује се континуални проток масе, већ исти после одсецања пада на земљу испред косе. Промена кинематског односа периферне брзине витла и радне брзине комбајна, као и усклађивањем рада вршалице мора да обезбеди квалитетно извршење и чишћење са толерантним укупним губицима неовршених класова (у границама до 0,5 %), ломом и оштећењем зрна до максимално 3 % , од чега лом зрна до максимално 1 % и макрооштећења до 2 %.
Интензитет извршавања сразмеран је броју обратаја бубња и смањеном зазору између бубња и подбубња, док је лом и оштећење зрна обрнуто сразмеран, што зависи од стања влажности зрна и сортних особина. Дакле, физичко-механичке особине сорте имају утицаја на губитке на хедеру, узроковане радом витла. Губици се крећу у границама 0,5 -6 %.

Код жетве потпуно зрелог јечма (13 – 14 % влаге) промена зазора између бубња и подбубња утиче на варирање губитака од 0,15-1,25 %. Промена рада вршидбене коморе у већој мери утиче на појаву губитака слободбног зрна преко органа сепарације, а мање у облику неовршених класова.

Намеће се констатација да код жетве пивског јечма режим рада комбајна треба прилагодити сорти, степену зрелости, условима жетве и свакодневно по неколико пута контролисати квалитет рада комбајна.

Izvor: agromedija.rs

Услови Успевања и агротехника за јечам