Proteinska ishrana u suštini podrazumeva veći unos proteina u odnosu na druge nutrijente. Kada se to spomene, obično se pomisli na meso, dok su proteini iz biljaka često potisnuti ili se o njima nedovoljno zna.

Osim što proteini biljnog porekla mogu zameniti meso u nekim segmentima, oni sa sobom nose i preko potrebna vlakna i minerale. Krajnji cilj celog postupka, čija se kontinuirana primena preporučuje u periodu od tri meseca, je dobro izbalansirana ishrana koja će poboljšati naše zdravlje.

Proteini iz mesa u potpunosti odgovaraju našem organizmu, lako se apsorbuju i naš organizam ih u potpunosti iskorišćava. Međutim uz meso unosimo i zasićene masne kiseline, metaboličke i hemijske ostatke kojima je životinja bila izložena. Iako ne postoje naučni dokazi kako to tačno utiče na naš organizam, crveno meso se preporučuje tek sporadično u obrocima. Kada su u pitanju biljni proteini i mogućnost njihovog apsorbovanja, ne postoji sumnja da uz adekvatne kombinacije namirnica sledi i poptuno iskorišćavanje nutrijenata. Ovo može biti posebno važno veganima i vegeterijancima koji moraju da nadoknade nedostatak aminokiselina i proteina životinjskog porekla. Zbog toga se uvek savetuje kombinacija namirnica biljnog porekla sa nekom vrstom probiotika kao što je jogurt ili kiselo mleko.

Pogodnosti ovakvog načina ishrane

* Izgradnja i održavanje mišićne mase kod sportista i rekreativaca i izgradnja koštano tkivnog sistema

Proces dobijanja mišićne mase zahteva pravilnu ishranu i vežbanje u toku određenog vremena. Neophodan je dovoljan unos proteina, tj. 2-3g po kg telesne mase. Plan ishrane sa dovoljnim unosom kalorija i potrebnim unosom belančevina, uz odgovarajući način treninga, zasigurno će omogućiti dobijanje mišićne mase.  Osnovni zadatak proteina ogleda se u procesu rasta i razvoja. Za bilo koji deo našeg tela koji prolazi kroz proces rasta ili regeneracije proteini su neophodni, a u zavisnosti od pola i godina unos je potrebno korigovati.

* Jačanje imuniteta

Proteini su sastavljeni od aminokiselina koje su ključni deo imunog sistema. Posmatrajući izvore proteina biljnog porekla, oni pružaju korisne hranljive sastojke, poput vlakana, nezasićenih masti, određenih izoflavona (soje). Zbog toga se njihova hranljiva vrednost ceni više od proteina životinjskog porekla, iako oni u idealnom slučaju ne obezbeđuju sve esencijalne aminokiseline. Zbog toga je neophodna kombinacija namirnica biljnog porekla u ishrani da bi se obezbedio adekvatan unos aminokiselina (proteini soje, pasulja, suncokretove semenke).

* Uspostavljanje hormonskog balansa, gubitak masnih naslaga i ubrzavanje metabolizma

Proteini utiču na balans hormona gladi i sitosti, a samim tim i na nivo šećera u krvi. Savetuje se unos od 20-30g proteina po obroku, po mogućstvu da to budu mahunarke, kinoa, tofu, zeleno lisnato povrće, orašasto voće, semenke. Kod biljnih proteina najvažniji deo su vlakna neophodna za pravilno varenje i osećaj sitosti. Osim toga, ovim putem se unose i drugi sastojci značajni za metabolizam poput polifenola, flavonoida, karotenoida.

Način života i izbalansirana ishrana

Bez obzira na to da li koristite meso ili samo proizvode biljnog porekla, vrlo je važno da dnevna ishrana bude izbalansirana kako bismo unete namirnice iskorstili na najbolji način. Osim toga, pored vrste izvora proteina svakako se u obzir mora uzeti zdravstveno stanje, način života, kao i svi drugi bitni elementi, eventualne alergije na pojedine namirnice, mogućnost varenja i slično.

Odličan izvor proteina su mahunarkse, razne vrste semena (čia seme, seme bundeve, suncokreta, konolje, susam, seme lana), spirulina, orašasti plodovi, tofu sir, sočivo i slično.

Agroinfo.rs 

VAŽAN JE BALANS: Prednosti ishrane bazirane na proteinima iz biljaka