Ko bi mogao odoleti mesu sa roštilja, pogotovo kada je lepo pripremljeno? Poznati smo kao nacija koja pravi odličan roštilj i generalno voli meso. Međutim, koliko je meso pripremljeno na ovaj način zapavo štetno po naš organizam? Odgovore nađite u nastavku teksta.

Roštilj je sam po sebi specifičan, s obzirom na to da je meso, koje se pretežno koristi za ćevape i pljeskavice, sačinjeno samo delom od mesa, a najviše od različitih vrsta samlevenih otpadaka. Naravno, ovo ne važi ako ćevape pravite sami od čistog proizvoda. Izlaganje mesa visokim temperaturama poput grilovanja, odnosno pripreme na roštilju, nažalost može biti štetno po naše zdravlje.

U dimu prilikom pripreme roštilja se nalaze proizvodi nepotpunog sagorevanja drveta kao što su mravlja kiselina, metanol, formaldehid, acetaldehid, aceton, fenol, gvajakol, krezol koji utiču na ukus i miris, ali istovremeno doprinose bakteriološkoj stabilnosti. 

Zašto je meso sa roštilja štetno po ljudsko zdravlje?

Istraživanja su otkrila dva karcinogena nusproizvoda povezana sa roštiljanjem crvenog mesa, živinskog mesa, jagnjetine, svinjetine i ribe. Prvi je karcinogen i naziva se heterociklični amin (HCAs). Mnogi instituti za zdravlje uvrstili su HCA na listu karcinogenih jedinjenja. HCA se formira zbog visokih temperatura koje nastaju kada je meso prekuvano ili prepečeno na žaru. Istraživanja su pokazala da kada se HCA nalaze u ishrani glodara, da se kancer razvija u mnogim organima, uključujući debelo crevo, dojku i prostatu. Istraživanja koja su još uvek u toku treba da utvrde da li se to odnosi i na ljude. Drugi karcinogen nusproizvod povezan sa roštiljem je policiklični aromatski ugljovodonik (PAHs). On se formira kada mast kaplje na ugalj ili vruću površinu. Dim nosi PAH u hranu. PAH se takođe može formirati direktno na hrani kada je ugljenisana.

Naravno, ovakvo meso je štetno po naš organizam ako ga često konzumiramo, zato treba da se trudimo da ga ne jedemo često. Pored toga, možemo uraditi par korisnih stvari tako da meso pripremljeno na ovaj način bude manje štetno.

Kako pripremati meso na roštilju da ne bude štetno po zdravlje?

Da biste pripremili ovaj specijalitet na način da on bude manje štetan po organizam, za početak nemojte koristiti previsoku temperaturu. Takođe, meso češće okrećite kako ne bi sa jedne strane zagorelo ili se prepeklo. Takođe, parčiće mesa secite tanje kako se ne bi pekli predugo, a možete meso prethodno jednim delom da obradite tako što ćete ga ubaciti u rernu i peći, a onda kraće držati na roštilju.

Kupujte čisto meso, uklonite masnoću, okrećite roštilj štipaljkom (hvataljkom) da biste izbegli da meso bodete viljuškom i da biste izbegli da mast kaplje po žaru. 

Marinirajte meso: neka istraživanja su pokazala da određeni sastojci (naročito sirće) u marinadama mogu zaista zaštititi meso i smanjiti šanse za formiranje kancerogenih supstanci. Jedna studija je utvrdila da je goveđi biftek mariniran sa teriiaki sosom imao od 45% do 67% niži nivo HCA od nemariniranog bifteka i da su niži nivoi HCA uočeni i u mesu mariniranom sa sosom kurkumom i lukom. Čistite roštilj: uklonite ulje, masnoću i sve ostalo sa roštilja pre i posle svakog roštiljanja

Ukoliko imate mogućnost, koristite termometar kako biste znali da je meso pečeno. Preporučena sigurna minimalna unutrašnja temperatura prema vrstama mesa je: govedina 71◦C, pileće belo meso 74◦C, odresci (stek) i pečenje 62◦C, riba 62◦C, svinjsko meso 71◦C

Agroinfo.rs

ZA SVE LJUBITELJE ROŠTILJA: Naučite kako da pripremite meso na ovaj način, a da ne bude štetno