Pitomi kesten daje velike plodove, a neke forme mogu dati i plod veličine jajeta.

Pitomi kesten samoniklo raste u južnoj Evropi, a kod nas se može naći kao šumska biljka. Oblik krošnje, kao i veličina listova dosta podsećaju na hrast, a to je zato što pripada istoj porodici kao hrast i bukva.

Pitomi kesten je acidofilna biljka, odnosno zahteva kiselo zemljište, te je za njegov uzgoj brdski predeo u Šumadiji povoljniji od Vojvodine. Reč je o veoma otpornoj biljci, pogodnoj za uzgoj u različitim uslovima.

Pitomi kesten ne napadaju invazivne štetočine koje mogu uzrokovati oštećenja na listovima ili plodovima. Pošto se ova biljka gaji u vrtu sa ciljem da se pored dekorativnosti mogu koristiti i plodovi, onda se mere zaštite moraju uskladiti sa organskim principima

Interesantno je da pitomi kesten omogućava da se korigovanjem krošnje postigne željeni oblik i na taj način da se dobije struktura biljke i visina prema želji. Ipak, treba imati u vidu da veličina krošnje direktno utiče na količinu ploda.

Plodovi se ne beru, već se čeka da prirodno otpadnu tokom jeseni, pa se skupljaju.

Izvor: agromedija.rs

Pitomi kesten