Јесен је сезона кестена, воћке коју већ сада можете наћи у градским парковима.

Због добрих нутритивних вредности које садржи, кестен је једна од омиљених посластица током јесени. Већина не зна да постоје две врсте кестена, дивљи и питоми, који се по много чему разликују. Може се јести куван и печен, а у Србији је најчешће конзумиран у облику кестен пиреа.

Питоми кестен
Плод питомог кестена расте на листопадном дрвету, претежно на северној Земљиној хемисфери и спада у фамилију букви. Као и храст, стабло кестена може доживети чак 500 година због своје издржљивости и у хладним условима, али за разлику од других воћних врста, не подноси тла богата калцијумом. Међутим, протеклих година дошло је до наглог опадања броја локалитета са самониклим кестеном на југу Србије.

Лековита својства плода, листа и стабла питомог кестена
„Самотњак“, како га често називају, или питоми кестен, обилује лековитим својствима, а његов плод се употребљава као додатак у различитим прехрамбеним производима.
Хранљиви плод кестена садржи преко 60% скроба, шећера 17% и беланчевина до 10%, па га често, у комбинацији са јабуком или јужним воћем, користе особе које имају проблема са гастритисом. Специфично за кестен је да је он једино орашасто воће које има витамин Ц. Осим тога, кестен је богат минералима калијума и фосфора, а садржи и калцијум, магнезијум, сумпор, хлор, гвожђе, бакар и манган.

Иако обилује здравим састојцима, кестен има двоструко више скроба него што га има кромпир, па га често користе у облику брашна, због чега је у Азији добио надимак „Стабло хлеба“. Заједно са орахом и бадемом, кестен је у групи здравих намирница које не садрже глутен. Уколико се здраво храните, потребно је знати да у 100 грама сировог кестена има свега 200 калорија.

Медоносни кестен и још понешто о њему
Ретко позната је употреба цвета кестена која је врло добра паша за пчеле на почетку лета, када више нема толико другог медоносног биља, па не чуди што се још од давнина од меда кестена припрема медена ракија.
Веровали или не, али најстарије дрво кестена, које је добило надимак „Сто коња“, налази се на сицилијанској планини Етна и старо је око 4.000 година!

Савет за мања газдинства
Уколико нисте знали, питоми кестен је добар састојак за сточну храну, односно за мешање са млеком у исхрани телади како би се добило најквалитетније месо говеда.

„Балкански лепотан“ звани дивљи кестен
Дивљи кестен је крупно дрво брзог раста и често га зову још „балкански лепотан“ због аутохтоног раста на југу Балкана. У првој години дивљи кестен нарасте око пола метра, док у пуном узрасту достиже висину од 25-30 м, са пречником стабла до два метра. Цвет дивљег кестена је у виду купасте цвасти дуге до 30 цм, а листови су наспрамни, прстасто сложени са 4-9 листића на дршци дугој 20 цм. Карактеристично за дивљи кестен је његов плод у виду бодљикаве зелене чауре која у себи носи 1-2 семена сјајне кестењасте боје.У септембру и октобру, када је сезона сазревања дивљег кестена, одрасло стабло даје око 100 кг семена. Пупољци су тада крупни, сјајни и лепљиви.

Уколико нисте знали, стабла дивљег кестена стварају врло повољне микроклиматске услове, па их је лепо имати у непосредној близини због њихове заштите од зрачења, прашине и ветра.
Дивљи кестен код Срба
Традиција код нас је сакупљање плода дивљег кестена ради спречавања настањивања мољаца. На кестену се пробуше три рупе на жилавој љусци, а потом се распореде по полицама ормана међу вунену одећу. Интересантно је и дејство уљаног препарата цвета дивљег кестена за санацију опекотина од сунчања, против пега на лицу и против дијареје, као и за јачање организма.

Иако су им различите примене, и питоми и дивљи кестен је корисна намирница коју не треба занемарити. Док траје сезона, не пропустите да изађете напоље и наберете по који кестен и за себе.

Izvor: agromedija.rs

Која је разлика између дивљег и питомог кестена?