Hrane u svetu ima dovoljno. Najveći problem je što je neravnomerno raspoređena, pa dok jedni bacaju viškove, ogroman broj siromašnih gladuje.

Milijarde ljudi imaju višak kilograma, milioni su gladni, jedna trećina hrane se baca, a način na koji svet proizvodi, prerađuje i konzumira hranu stvara trećinu emisije gasova sa efektom staklene bašte, izjavio je generalni sekretar UN, Antonio Gutereš na prvom globalnom samitu o budućnosti hrane.

Cilj samita je postizanje napretka vezanog za 17 ciljeva održivog razvoja, koje su UN 2015. sačinile kao opsežnu listu zadataka, uključujući okončanje gladi i siromaštva, postizanje rodne ravnopravnosti i preduzimanje akcija na klimatskim promenama.

Gutereš je na samitu koji je održan virtuelno zbog pandemije korona virusa, na marginama godišnje skupštine UN na visokom nivou, rekao da sistemi hrane treba da podržavaju zdravlje i dobrobit svih ljudi, štite planetu i podržavaju prosperitet.

- Kao globalna zajednica, moramo da promenimo svoj pristup o poljoprivrednim subvencijama i podršci zapošljavanju radnika i moramo ponovo razmisliti o tome kako vidimo i vrednujemo hranu – ne samo kao robu kojom se trguje, već kao pravo koje deli svaka osoba - rekao je Gutereš.

Nakon što je bila gotovo nepromenjena pet godina, svetska glad i neuhranjenost porasli su prošle godine za oko 118 miliona ljudi na 768 miliona, pri čemu je najveći porast verovatno uzrokovan pandemijom, navedeno je u izveštaju UN.

Agroinfo.rs/agronews.rs

Broj gladnih se povećava dok se trećina hrane u svetu baca