Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede započelo je rad na izradi Nacrta zakona o bezbednosti hrane čijim usvajanjem će Srbija ovu oblast u potpunosti uskladiti sa propisima Evropske unije

Sudeći prema radnoj verziji, primena novog zakona počeće od 1. marta 2026. godine, kada je predviđen i početak primene odredbi Zakona o službenim kontrolama u delu koji se odnosi na bezbednost hrane.

Ključna novina ovog zakona je efikasnija istraga u sistemu brzog obaveštavanja i reagovanja u slučaju nebezbedne hrane, zahvaljujući kojoj će država moći pravovremeno da reaguje i efikasno spreči širenje rizika, a zakon predviđa i primenu hitnih mera u kriznim situacijama.

Značajna novost odnosi se i na izdvajanje oblasti hrane za životinje, koja će biti regulisana posebnim zakonom, ali i izostavljanje genetski modifikovane hrane (GMO) i uvođenje hrane tretirane jonizujućim zračenjem. Pored toga, dodaju se i nove oznake za označavanje hrane, pa se pored geografskog porekla uvodi i oznaka garantovanog tradicionalnog specijaliteta.

Sam zakon primenjivaće se na sve faze proizvodnje, prerade i distribucije hrane, uključujući uvoz i izvoz.

Predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača Vesna Perinčić u razgovoru za Biznis.rs naglašava da je cilj primene zakona u Nacrtu sada preciznije definisan.

“Pored obezbeđivanja visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i interesa krajnjih potrošača, Nacrt propisuje i dodatne zahteve u pogledu raznolikosti u snabdevanju hranom, uključujući i tradicionalne proizvode, načelo poštenja u trgovini hranom, zaštitu zdravlja životinja, očuvanje životne sredine, ali i efikasno funkcionisanje tržišta”, navodi naša sagovornica.

Perinčić objašnjava da je kod podele hrane izbačena genetski modifikovana i hrana dobijena od GMO organizama, a sama podela obuhvata hranu životinjskog, biljnog porekla, mešovitu hranu, novu hranu i druge supstance – uključujući vodu – koje su namerno dodate u hranu tokom proizvodnje, pripreme, prerade ili obrade.

Upravljanje rizikom, kako kaže, zasniva se na rezultatima procene, a posebno na mišljenjima Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i drugim faktorima važnim za slučaj koji se razmatra.

“Veoma je značajno što se uvodi i pojam prevare u vezi sa hranom. Radi zaštite interesa potrošača propisano je da je subjekat u poslovanju hranom dužan da pruži informacije o hrani radi sprečavanja prevare, obmane ili falsifikovanja hrane ili bilo koje druge poslovne prakse koje potrošača mogu dovesti u zabludu”, dodaje Perinčić.

Prema njenim rečima, novim zakonom uvodi se i Načelo komunikacije o riziku, kojim se obezbeđuje doslednost, transparentnost i jasnoća u formulisanju preporuka i odluka koje se odnose na upravljanje rizikom, kao i doprinos borbi protiv širenja lažnih informacija i njihovih izvora.

Što se tiče javnih informacija i obaveštavanja građana, u radnoj verziji Nacrta zakona navodi se da ako postoje osnovani razlozi za sumnju da hrana može predstavljati rizik po zdravlje ljudi ili životinja, ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja dužni su da obaveste širu javnost o prirodi rizika po zdravlje.

“Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži informacije o hrani, vrsti hrane, rizicima koje predstavlja, kao i merama koje se primenjuju, ili će se primeniti, radi sprečavanja, umanjivanja ili uklanjanja rizika”, precizira se u pomenutom dokumentu.

Sagovornica pojašnjava da se u okviru javno dostupnih informacija iz sistema brzog uzbunjivanja uvodi novina. Naime, iz sistema se ne otkrivaju informacije sa podacima koje po svojoj prirodi predstavljaju poslovnu tajnu, osim u opravdanim slučajevima kada moraju da se objave, ako okolnosti to zahtevaju da bi se zaštitilo zdravlje ljudi, ali se ti podaci dostavljaju nadležnim državnim organima, koji su dužni da ih štite.

Perinčić ističe da se novim zakonom dopunjuje i označavanje hrane tako da može da nosi oznaku geografskog porekla, oznaku garantovano tradicionalnog specijaliteta ili oznaku kvaliteta, ako ispunjava zahteve u skladu sa posebnim propisima.

Hrana tretirana jonizujućim zračenjem
Novim zakonom uvodi se hrana tretirana jonizujućim zračenjem. Vesna Perinčić objašnjava da je reč o kontroverznoj tehnici koju su odobrili i regulisali različiti međunarodni autoriteti poput Svetske zdravstvene organizacije i FAO.

“Uprkos svojim prednostima, zračenje hrane je takođe kritikovano zbog potencijalnih rizika po zdravlje, životnu sredinu i integritet hrane, a koristi se jer se ozračena hrana može duže čuvati”, ukazuje naša sagovornica.

Kako se navodi u radnoj verziji Nacrta zakona, tretiranje hrane jonizujućim zračenjem može se primenjivati isključivo u jasno definisane svrhe. Ova metoda koristi se za:

smanjenje učestalosti bolesti koje se prenose hranom uništavanjem patogenih organizama;
smanjenja kvarenja hrane usporavanjem ili zaustavljanjem procesa propadanja i uništavanjem organizama koji uzrokuju kvarenje hrane;
smanjenje gubitaka i otpada od hrane zbog ranog sazrevanja i klijanja proizvoda;
suzbijanja organizama štetnih za bilje ili biljne proizvode.

Perinčić podseća da je zdrava i bezbedna hrana osnovno ljudsko pravo koje je garantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine i zato smatra da je potrebno ojačati sistem kontrole i obaveštavanja građana.

“Kada se proizvodi vrate sa granice jer je od strane zemlje uvoznika utvrđen visok nivo pesticida ili drugi bezbednosni rizik po zdravlje, što se objavljuje na sajtu evropskog centra za brzo uzbunjivanje, do naših građana ne stižu informacije o rezultatima obavljenih superanaliza naših laboratorija, odnosno do potrošača ne stiže informacija koji proizvod je povučen iz prometa. Konkretno, mi do danas ne znamo ko je proizvođač zamrznutih malina koje su 10. jula vraćene sa nemačke granice zbog ozbiljnog rizika po zdravlje”, tvrdi  sagovornica.

 Ona ističe da bi na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede potrošačima trebalo da budu dostupni ovi podaci, kao što je to slučaj u drugim zemljama.

“Na primer, Državni inspektorat u Hrvatskoj transparentno objavljuje na svom sajtu koji su proizvodi povučeni iz prometa ili opozvani, sa nazivom proizvođača i razlogom povlačenja ili opoziva. Samo u 2025. godini u saopštenjima za potrošače oglasili su 50 proizvoda. Mi tu transparentnost nažalost nemamo”, zaključuje Perinčić.

Agroinfo.rs/B08S 

Šta donosi novi Zakon o bezbednosti hrane?