Na domaćem tržištu trenutno ima samo našeg luka jer, ukoliko bi ga bilo iz uvoza, ne bismo ga plaćali od 30 do 35 dinara kilogram na pijacama i u marketima. Prošle godine je u ovo doba kilogram luka na veliko koštao 20 dinara, da bi se u decembru prodavao za 30 i 35 dinara, a u martu vredeo na veliko 60 dinara. Proizvođači očekuju da će takva cena biti i ove zime

Naša zemlja je prošle godine istovremeno izvozila i uvozila crni luk. Po podacima Privredne komore Srbije, prošle godine  smo ga malo više prodali stranim tržištima – 20.634 tona – nego što smo ga uvezli – 18.465 tona.

Kakvo će inotrgovanje biti ove godine, znaće se na kraju kalendara, ali na početku ekonomske godine, koja se u poljoprivredi računa od 1. septembra, veliki proizvođači uveliko vade luk i kažu da su prinosi odlični, 95 pa i 100 tona po hektaru. Ako se oni uporede sa prošlogodišnjim prosekom od 70 do 80 tona, postoje dobri izgledi da ćemo luka imati još više na strani izvoza ali i da ćemo ga manje kupovati napolju.

Uporedo sa vađenjem luka, povrtari su počeli i setvu tog povrća, koje će dospeti dogodine u junu, dok su ovaj što sada vade posejali krajem februara i početkom marta.

Veliki proizvođači, koji ne rade sa nakupcima već sa pravnim licima, već su počeli luk da prodaju u Rumuniju, Bugarsku i Severnu Makedoniju i isporučuju ovdašnjim velikim trgovinskim lancima.

Jedan od njih, Dragan Guljaš iz Silbaša u opštini Bačka Palanka, kaže za Dnevnik da rod nije dobar zato što je klima bila dobra za luk, već su isključivo zaslužni sistemi za navodnjavanje i primena zaštitnih sredstava.

On smatra da će u naredne dve do tri godine na tržištu ostati samo veliki proizvođači, a mali nestati jer se bez ulaganja, mehanizacije i potpune primene agrotehnike, proizvodnja ne isplati.

Već ove godine u bačkopalanačkoj opštini više manjih povrtara je istanjiralo rod jer je luk sitan, što pokazuje da bez zaštitnih sredstava ne uspeva, kazao je Guljaš.

Dugo godina se, dodaje on, bavi lukom, ali je 2012. godine prestao da ga radi, sve dok 2016. godine nije počeo da kupuje mehanizaciju.

”Shvatio sam da bez mašina nema zarade jer ručna obrada zahteva angažovanje velikog broja sezonskih radnika pa kada se oni plate, troškovi budu veliki. Sada imam sve od mašina – za sejanje, vađenje i prečišćavanje, pakericu, boks-palete, i sa svega dva-tri radnika obavljam celokupnu proizvodnju, jedino što mi treba još prostora za skladištenje”, kaže Guljaš.

On kaže da je mehanizaciju kupovao i zahvaljujući novčanim podsticajima koje je dobijao od Pokrajine i Republike.

Na domaćem tržištu trenutno ima samo našeg luka jer, ukoliko bi ga bilo iz uvoza, ne bismo ga plaćali od 30 do 35 dinara kilogram na pijacama i u marketima, kažu proizvođači.

Prošle godine je u ovo doba kilogram luka na veliko koštao 20 dinara, da bi se u decembru prodavao za 30 i 35 dinara, a u martu vredeo na veliko 60 dinara. Proizvođači očekuju da će takva cena biti i ove zime.

Naš luk dobro se prodaje u okolnim zemljama

Prošle godine luk smo najviše izvozili u Crnu Goru, Rumuniju i BiH, a uvozili iz Severne Makedonije, Egipta, Albanije i Turske.

Veliki proizvođači sada očekuju da domaći luk nađe mesto i na tržištima Slovenije, Hrvatske, Grčke… jer o tome pregovaraju sa tamošnjim trgovcima i ako se dogovore o ceni, kamioni u koje može da stane po 24 tone luka, povrće brzo mogu da isporuče.

Dnevnik

Srpskim tržištem trenutno dominira naš domaći luk!