Srbija više izvozi sladoled nego što uvozi
Foto:pixabay.free
Iz Srbije je prošle godine izvezeno 30.000 tona sladoleda u vrednosti od 63,5 miliona evra, najviše u zemlje regiona, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).
– Sladoled izvozimo na tržišta u regionu, a najviše u Bugarsku 7.415 tona i samo malo manje u Grčku 5.351 tonu. Ujedinjeno Kralјevstvo je treća zemlja u kojoj po količini najviše izvozimo proizvedenog sladoleda, i podaci pokazuju da ovoj zemlji izvozimo 2.352,4 tona, dok samo malo manje izvozimo u Bosnu i Hercegovinu, 2.246 tona – naveli su iz PKS.
Kako je precizirano, u Rumuniju je izvezeno 2.026 tona sladoleda, u Polјsku 1.918 tona, dok je nešto manje izvezeno u Crnu Goru 1.625 tona, kao i u Nemačku, 1.530,9 tona.
Najmanje sladoleda izvezeno je u Severnu Makedoniju, 1.255 tona i u Hrvatsku – 1.226 tona.
Proizvodnja sladoleda u Srbiji u 2021. godini iznosila je 42.114 tona, dok je godinu dana ranije proizvedeno 33.818 tona.
Za razliku od izvoza sladoleda iz Srbije, uvoz u zemlju je bio znatno manji, ali podaci PKS pokazuju da je uvoz sladoleda od 2016. godine do 2020. godine ipak u stalnom porastu.
Prema podacima PKS, prošle godine u Srbiju je uvezeno 7.892 tona sladoleda, u vrednosti od 20,8 miliona evra.
U Srbije je najviše sladoleda uvezeno iz Nemačke – 2.169 tona i Hrvatske – 1.475 tona.
Srbija više izvozi sladoled nego što uvozi
Ostavi komentar
Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.
Повезане вести
Šljiva je u Srbiji oduvek bila više od voća – ona je simbol istorije, običaja i verovanja. O njoj su pevane pesme, ispod njenih grana su polagane zakletve, njenom rakijom su se lečili bolesni, nazdravljalo u radosti i oplakivala smrt.
Masovno uginuće pčela u Srbiji pretvara se u pravu ekonomsku katastrofu - šteta bi mogla da premaši čak 100 miliona evra, procenjuju stručnjaci iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Vrednost tržišta cveža i urkasnog bilja u Srbiji je oko 43 miliona evra i raste godišnjom stopom od oko 20 odsto a uvozimo 86% te vrednosti
Stočni fond je u opadanju, pogotovo od 2022. godine a agrarni budžet je nikad veći
Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji dostižu nivoe Evropske unije, s najskupljim hektarima u Sremu. Stranci ne mogu biti vlasnici, dok investitori i ratari sve više ulažu u plodne oranice.
Zahlađenje sa kišom u odnosu na protekle dane ne bi trebalo da naudi ranim sortama voća, procvetalog usled toplog vremena krajem februara sve dok ne nastupi naglo snižavanje temperature ispod nule.
- Најновије
- Најчитаније
Komentari