Призната је за нову сорту 1973. године. Селекционери су проф. др Петар Мишић, Војин Бугарчић, дипл. инж., и др Миломир Тешић. Родитељи су Молинг експлоит (Маллинг Еџплои) и Рубин (Рубин).

Једнородна је, врло бујна сорта. Ствара велики број изданака светле боје. Једногодишњи изданак је чврст и мало повијен на средини. На једногодишњим изданицма ствара се велики број секундарних пупољака (73,8%). Трновитост је доста изражена. На двогодишњим изданцима развија се просечно 19 родних гранчица, које су сразмерно дуге (45 цм), али се под теретом рода не ломе. Самооплодна је и врло родна сорта. Време кретања вегетације средњерано. Цвета средњепозно. Осетљива је према љубичастој пегавости изданака коју изазива Дидyмелла апланата (Ниессл) Сацц. Показује висок степен отпорности према болестима изданака и плодова које изазива Ботрyтис цинереа Перс. Спорадично се јављају мање колоније лисних вашију Апхис идаеи в.д. Гоот и Ампхоропхора руби ссп. идаеи Бöрнер, који су вектори економски најштетнијих вируса малине. Толерантна је према овим вирусима.

Плод је крупан, чврст, масе око 4 г. Облик плода зарубљено-купаст, црвене боје. Број коштуница у плоду око 120. Плод је хармоничног укуса. Садржи 6,1% шећера, 1,7% киселина

Сазрева средње рано до средње позно. Плодови у цвасти сазревају приближно истовремено, тако да има краћи период зрења (око три недеље). Лако се бере. Понашање при транспорту је задовољавајуће.

Погодна за коришћење у свежем стању, смрзавање и различите видове прераде. Умерено се ширила у ваљевском и чачанском малиногорју, али се данас практично и не гаји. Гајена је и на југоистоку Француске.

Izvor: /institut-cacak.org

Малина - Градина