Vino, popularno nazvano „Nektar Bogova“ je alkoholno piće koje se dobija složenim procesom, a počinje fermentacijom grožđa da bi na kraju odležavalo u posebnim buradima ili drugim specifičnim uslovima kako bi se dobio željeni kvalitet, ukus, miris, aroma, boja. Razlikujemo crne i bele sorte grožđa od kojih se pravi crveno, belo ili roze vino.

Vinske sorte vinove loze belog grožđa gaje se na peskovitim zemljištima, a teža zemljišta su povoljnija za crne vinske sorte , a crvenica takođe utiče na obojenost crnih vinskih sorti kalema. Kvalitet vina zavisi od kvalitetnih sadnica vinove loze kao i kvaliteta tehnološkog postupka prerade grožđa. Vreme berbe je od izuzetnog značaja za kvalitet budućeg vina. Grožđe se bere u stanju tehnološke zrelosti jer tada ima najbolji hemijski sastav, a prvenstveno se misli na sadržaj šećera od kojeg zavisi količina alkohola u budućem vinu.

Vinova lza Prokupac

Ova vinska sorta spada u autohtone sorte crnog grožđa koja je bila zapostavljena ali se ponovo vraća u žižu javnosti. Od nje se pravi skupo i prestižno vino svetskog glasa. Po nekim izvorima, ova sorta gajila se i u vreme Cara Lazara. Grozd kod loznih kalemova Prokupca je srednje krupan, srednje zbijen, valjkast. U zavisnosti od varijeteta, dostiže od 150 do 300 grama. Bobica je srednje krupna, okrugla, tamno plave boje pokožice, sa obilnim pepeljkom, sočna, bez izraženog mirisa i prijatnog je ukusa. Grožđe loznog kalema Prokupac sazreva vrlo pozno. Dobre je otpornosti na sivu plesan, a osrednje na plamenjaču i pepelnicu.

Vinova loza Italijanski rizling

Italijanski rizling je veoma zastupljena sorta u našim krajevima. Čokot je srednje bujan. Odrasli list je srednje veličine ili mali, duži nego širi, trodelan ili petodelan. Grozd je mali ili srednje veličine zbijen, valjkast ili kupast, najčešće sa jednim krilcem što je karakteristično za sortu. Peteljka grozda duga i tanka. Bobica je mala, okrugla ili neznatno izduženo okrugla kod veoma zbijenih grozdova. Odlika ove vinske sorte ima debelu pokožicu, prozračnu, protkanu sitnim žilicama, zelenožute boje, pokrivena peteljkom sa veoma izraženim pupkom. Meso je sočno a bobica sadrži mnogo semenki. Prinos grožđa varira od 10,000 – 15,000 kg/ha, pa i znatno više. Sorta italijanski rizling je srednje je osetljiva prema plamenjači, a osetljiva prema pepelnici i naročito na sivu plesan. U našoj zemlji jedna je od privredno najznačajnijih sorti.

 Vinova loza Vranac

Lozni kalemovi vinove loze Vranac su domaća sorta rasprostranjena u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji. U našim uslovima sazreva krajem septembra ili pocetkom oktobra i veoma je prinosna sorta. Sazrelo grožđe nakuplja i do 25% šećera i daje intenzivno obojeno, pitko, harmonično vino sa posebnim svojstvima. Zbog vrlo niske otpornosti na otkidanja bobica od peteljčica, kada grožđe sazri i naročito u doba kišnih razdoblja, veliki se deo bobica trajno izgubi. Ako se berba obavi na vreme, moguće je izbeći opisane štete.

Vinova loza Merlot

Merlot vodi poreklo iz Bordoa iz jugozapadne Francuske, gde i dan danas predstavlja najrasprostranjeniju sortu groždja. Pod svojim nazivom, groždje Merlot je poznato od kraja 18. veka. U zavisnosti od klona merloa varira i veličina bobice, ali je karakteriše tanka pokožica i povišena osetljivost na spoljne uticaje u odnosu na bordoške rođake. Grozd loznog kalema Merlot sadrži do 24% šećera a vina su lepo obojena, harmonična, veoma osvežavajuća i imaju sortni ukus i miris. Lozni kalemi Merlot spada u rodne do veoma rodne sorte. U zavisnosti od zemljišta na kojima se uzgaja, podloge i klona, prinosi mogu biti obilniji. Najbolje rezultate daje u toplijim podnebljima sa raspoloživom vodom za navodnjavanje.

Vinova loza Frankovka

Vinska sorta Frankovka je crna stara sorta koja ima čokot veoma izražene vegetativne snage. Pretpostavlja da potiče iz Austrije. Spada u bujne sorte. Masa grozda dosta varira, od 150 do 300 g. Bobice su srednje krupne, sa debelom pokožicom tamnoplave boje. Grožđani sok je bezbojan i neutralnog mirisa. U zavisnosti od uslova gajenja, prinosi grožđa ove vinske sorte variraju od 12 do 20 hiljada kg/ha. Mada je dobro rodna sorta, više joj odgovara duga rezidba – na lukove sa 8 do 10 okaca. Preporučuje se špalirski sistem gajenja zbog kombinovane rezidbe. Osetljiva je na plamenjaču naglašeno, na pepelnicu osrednje, a na sivu plesan je relativno otporna. Svrstava se u red sorti otpornih na zimske mrazeve. Grožđe se koristi za proizvodnju kvalitetnih crvenih vina, a izuzetno i za vrhunska.

Vinova loza Šardone

Šardone je francuska sorta, poreklom iz Burgundije (centralno-istočna Francuska). Naziv Šardone (Chardonnay) je dobio, kako se pretpostavlja, po burgundskom selu Chardonnay. Poznat kao sorta koja se lako adaptira, Šardone se našao u vinogradima širom sveta. Trenutno je među najrasprostranjenijim sortama na svetu. Sorta kalema kojoj odgovaraju vodopropusna i bogata tla. Voli toplotu ali ne i vrućinu, zato nije pogodan za krajeva gde su letnje temperature vrlo visoke. Grozd je zbijen zrnima pa je manje podložan bolestima. Ono što je najveća prednost Šardonea je njegova prilagodljivost različitim stilovima vina što mnogim vinarima odgovara jer imaju mogućnost pravljenja od jednostavnijih, laganijih vina do ukusom složenijih vina, koja se kao takva odlično slažu sa raznim jelima, pogotovo onim od ribe i morskih plodova.

Vinova loza Crni Burgundac

Lozni kalemovi vinove loze Crni Burgundac spada u crne sorte grožđa. Homogena je sorta i sastoji se od dva bio tipa a razlikuju se medjusobno po obliku lista, po veličini i obliku grozda, po rodnosti. Grozd je mali, zbijen, cilindričan, često sa jednim izraženim krilom. Zrno je srednje i malo, dosta se lako odvaja od peteljke. Kožica crnoljubičasta, tanka. Meso sočno, slatko, jednostavnog ukusa. Srednje je bujnosti. Mladice su jake. Ne odgovaraju mu previše plodna i vlažna zemljišta. Uspeva dobro u uslovima umerene klime, na dobrim položajima. Preporučuju se uzgoji uz armaturu i dosta gusta sadnja. Uz relativnu gustu sadnju mogu se postići zadovoljavajući prinosi groždja. Po vremenu sazrevanja spada u kasne sorte. Berba se vrši ranije ako se vino koristi za proizvodnju penušavih vina. Osetljiv je na bortritis a donekle i na klorozu, pa je u uslovima hladnije klime potrebna zelena rezidba. Koristi se za dobijanje kvalitetnih crvenih vina.

Vinova loza Smederevka

Smederevka se smatra autohtonom sortom Srbije. Vrlo je rodna sorta, u nekim slučajevima pri intezivnom uzgoju i nezi može dati i preko 25.000 kg grožđa po hektaru. Grozd je srednje krupan do krupan, kupast, poluzbijen. Bobica je krupna, okrugla ili blago izdužena, svetlozeleno žute boje, malo kiselog ukusa. Sazreva u četvrtoj epohi, vrlo pozna sorta. Srednje je otporna na bolesti i dosta osetljiva na niske temperature. Grožđe nakupi i do 20% šećera, a pri tome zadržava visoke kiseline. Uz neutralni ukus, visoke kiseline su glavne prednosti sorte koja je pogodna za sve vidove kupaže. Sem toga, grožđe dobro podnosi transport zahvaljujući hrskavom mesu, pa se koristi za potrošnju u svežem stanju i deluje osvežavajuće. Smederevka je laka sorta za podizanje i eksploataciju. Nije posebno zahtevna u smislu zemljišta, dobro podnosi sve vrste špalirnog uzgoja. Grozdovi su prosečne težine 150-300 grama. Ova sorta daje grožđe veoma dobrog kvaliteta od koga se proizvode dobra stona vina. Vina dobijena od smederevke su prijatnog i osvežavajućeg ukusa.

Vinova loza Tamjanika

Vinska sorta Tamjanika je stara pitoma vrsta vinove loze (grožđa). Ima poseban ukus i miris (oseća se na nekoliko metara kada je zrelo), odakle i naziv. Počinje da zri sredinom septembra, a na zrelim zrnima pokožica puca. Potpun ukus i miris (skoro nadimljen) se mogu osetiti tek kad plod u potpunosti uzri i kad dostigne punu slast, a to je negde sredinom Oktobra. Plod je tamno-ljubičaste boje, zrna su skoro pravilne lopte, veličine 10-15 mm, a ponekad čak i do 20. Od ovog grožđa se pravi istoimeno vino. Od ploda tamjanike uglavnom se na tržištu mogu naći bela vina, ali malo je poznato da postoji i crvena tamjanika. Postoje razne tamjanike, ali najčešće su: bela i crvena tamjanika.

Agroinfo.rs/loznikalemi.com

„Nektar Bogova“: najpopularnije vinske sorte vinove loze