Dok se u svetskoj proizvodnji gaji 100 sorti dunje kod nas su prisutne svega dve

Dunja se po broju sorti ubraja među siromašne voćne vrste. Do sada je registrovano oko 500 sorti dunje. U svetskoj proizvodnji je zastupljeno oko 100 sorti, a u našoj zemlji samo dve. Sorte dunje se međusobno razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje. Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda, odnopsno, ukus i aroma. Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje, mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda i otpornosti prema ekološkim stresovima. Grupisanje sorti dunje može se vršiti na osnovu navedenih osobina.

- Na osnovu oblika ploda, sorte dunje se dele na: sorte jabukolikog oblika, sorte kruškolikog oblika i sorte zvonastog oblika.
- Na osnovu krupnoće ploda, sorte dunje se dele na: sorte srednje krupnog ploda - masa od 100 do 300 g; sorte krupnog ploda - masa od 310 do 500 g i sorte vrlo krupnog ploda - masa veća od 500 g.
- Na osnovu ukusa mesa, sorte dunje se dele na: sorte slatkastog ukusa, sorte slatkasto-kiselkastog ukusa, sorte kiselkastog ukusa i sorte kiselkasto-slatkastog ukusa.
Svaka od ovih grupa može da bude sa slabo ili jako izraženom aromom, kao i bez izražene arome.

- Na osnovu vremena sazrevanja, sorte dunje se dele na: rane sorte (sazrevaju u prvoj polovini septembra), srednje sorte (sazrevaju od kraja septembra do sredine oktobra) i pozne sorte (sazrevaju od polovine oktobra).
- Na osnovu rodnosti, sorte dunje se dele na: slabo rodne - sa prosečan prinos manjim od 60kg po stablu; umereno rodne - sa prinos od 60-150 kg po stablu i rodne - sa prinos veći od 150 kg po stablu.

Izvor:agropress.org.rs

Odabir optimalnih sorti dunje