Ime joj dolazi od lat. arbustum što znači šiblje. Toj porodici pripada desetak zimzelenih grmova i stabala, ali planika je najpoznatija.

Osim što je zanimljiva kao voćna vrsta, maginja je zanimljiva i kao ukrasna biljka. Na svakom se pojedinom grmu maginje istovremeno u kasnu jesen i zimu nalaze i cvetovi, i nedozreli i zreli plodovi, što ovaj grm zaista čini posebnim. Planikina kora je u početku glatka, ali kasnije poprima crvenkastu boju i ljušti se u ljuskama. Listovi su uski i jajasti, tamnozelene boje na licu i na dugoj crvenkastoj peteljci. Često se zamjenjuju za lišće lovora. Listovi maginje se koriste kao antiseptik, sadrže arbutin – lekovitu supstancu, koju u većoj meri ima planinska biljka uva, poznata lekovita biljka. Listovi se mogu koristiti kod urinarnih infekcija. 

Plod je hrapav i okruglast, u početku bude žut, pa narandžast, crven i potom u poslednjoj fazi zrelosti tamno crven, kada je već prezreo.  U toj fazi sadrži metil-alkohol, po tome je i poznata u našem narodu, što u toj fazi izaziva opijenost. Takav efekat je moguć samo kada jedete prezrele plodove i to u većoj količini, nikako ako pojedete dva, tri ploda. Plodove je moguće samleti i u brašno od kojeg se prave kolači, moguće ih je jesti sirove, kuvane, a moguće je praviti i proizvod sličan medu.

Stručnjaci kažu kako odlično podnosi niske i visoke temperature, sušu, ali je treba pratiti tokom rasta nakon što se posadi. Planika se sadi u proleće ili ranu jesen kada je tlo vlažnije i ima više kiše kako bi potaknula rast. Biljka je ta koja voli topla mesta, pa joj pogoduje sadnja za vreme toplijeg razdoblja. Kao seme, planika klija na temperaturi višoj od 12°C i potrebno je osigurati takve uslove.

Izvor:bokanews.me

Planika voće koje rađa korisne lekovite plodove - maginje