Ruske nacionalne sorte grođa izuzetno su otporne na gajenje pri niskim temperaturama

 Kada se govori potencijalu proizvodnje grožđa u Rusiji moraju se uzeti u obzir karakteristike klime i zemljišta. Većina vinarija u Rusiji koje žele da proizvedu kvalitetno vino uvoze mladice vinove loze iz drugih zemalja. Dostignuća ruskih selektora vinove loze i mogućnosti koje su otkrili ostaju uglavnom nezapaženi.

Anton Hmirov, iz Instituta Anapa, je ruski enolog i ekspert za poljoprivredu koji je svojim naučnim radom dao veliki doprinos u očuvanju i poboljšanju kvaliteta brojnih sorti grožđa. Ovom prilikom objavio je analizu nekih najznačajnijih ruskih ruskih nacionalnih sorti crnog i belog grožđa. 

"KRASNOSTOP ZOLOTOVSKY" je stara sorta grožđe iz donske regije. Svoje ime je stekla po tome što, kad sazri, stabljika u blizini grožđice postane jarko crvena i liči na stopalo. To je srednje pozna sorta sa prosečnim prinosom od 6 do 7 t po hektaru. Listovi su srednje veličine, okruglasti, skoro ravni, malo razdeljeni, petokraki i obično imaju vrlo širok srednji režanj. Donji listovi su prekriveni čekinjama. Petiolarna šupljina je otvorena (zaobljena ili oblika lire) ili zatvorena (sa ovalnim ili ovoidnim razmakom).

Grozdovi su mali, retko srednje veličine sa masom 60–120 g, stožaste i srednje gustine. Njegove bobice su male, zaobljene, tamno plave boje i prekrivene su plavkastim voštanim premazom sa srednje gustom kožom i sočnim mesom. Njihov ukus je delikatan, sa visokim sadržajem šećera, ali je istovremeno osvežavajuć. Sadržaj šećera u bobicama je 18–25 g / 100 cm3, sa titracijom kiselosti od 7–8 g / dm3. Ova sorta je prilično otporna na hladnoću i obnavlja njene nadzemne delove oštećene mrazom brže nego druge sorte iz Donske regije. To je komercijalno grožđe koje rezultira jakim i punim vinima. Nema otpornost na belu i sivu trulež.

"KRASNOSTOP ANAPSKY" je sorta proizvedena u Kubanu selekcijom najproduktivnijih klonova sorte Krasnostop zolotovski. Ovo grožđe je veoma popularno među proizvođačima vina u Rusiji. Iako ne dostižu reputaciju koju Cabernet Sauvignon ima u Francuskoj. ova vina na vinskim policama u Rusiji imaju veoma značajno mesto. Krasnostop Anapski proizvodi odlična desertna vina intenzivne boje, prijatne arome, tona crne ribizle i blagog izbalansiranog ukusa. 

Odlikuju ga krupni grozdovi visoke produktivnosti i prinosa. Ima prosečne grozdove mase od oko 130 g, oblika cilindra ili konusa, srednje ili velike gustine. Bobice su male, zaobljene i tamnoplave boje, sa sočnim mesom i kožom srednje gustine. Njegova brzina rasta je srednja, a stopa plodonosnosti 1,2; prinos je 11.000 kg / ha sa nivoom sadržaja šećera od 20,0–22,0 g / 100 cm3 i kiselosti 9,0–12,0 g / dm3.

Cvetovi su hermafroditični, a listovi su srednje veličine, zaobljeni, sa tri ili pet režnja i ređe secirani. Donji udovi su blago uzdignuti. Gornja površina listova je tamnozelena, blago blistava, od glatke do sitno mehuričaste, a donja površina ima gust i čeprkast sloj. Gornji izrezani listovi su srednje veličine, otvoreni, oblika lire ili zatvoreni, sa ovoidnim razmakom. Donji prorezi su mali, otvoreni i u obliku oštrih uglova. Zubi na krajevima režnja su konveksni. Petiolarna šupljina je otvorena i oblika lire, sa zaobljenim dnom, a stabljika je manja od glavne lisne vene.

Otpornost na bolesti i štetočine je ista kao i kod većine Vitis Vinifera. Izuzetno je otporno na mraz. Zabeleženo je da Krasnostop anapski opstao i temperaturu od  -30°С. Anton Hmirov ističe da mu je u vinariji rad sa ovom sortom vrlo lak i prijatan.  Kao ilustraciju navodi: "Nedavno sam probao vino Krasnostop iz 1960-ih. I dalje je imalo prilično pristojne organoleptičke karakteristike". 

KRASNOSTOP AZOS je proizvod unakrsnog uzgoja Krasnostop Anapski i Džemete. Nazvan po selu gde su otkrivene njegove loze, otporne na filokseru. Dobijena sorta sazreva rano i otporna je na glavnog štetočinu grožđa - filokseru. Istovremeno zadržava najbolje karakteristike kvaliteta  Krasnostop Anapskog grožđa. Aktivno se koristi u savremenom vinarstvu, a njegove karakteristike se još uvek proučavaju.

Oslanjajući se na grožđe Dzhemete na sličan način, odabrane su sledeće sorte:  "Red Table Dionis" i "Red Cabernet AZOS", "Kubanets", "Dostoyny", "Lazurny" i "Pamyati Zotkinoy".

Među starim sortama Donskog grožđa, značajne su i sorte "Bruskovatenky", "Varyushkin", "Kushmatsky", "Olkhovsky", "Plechistik", "Pukhlyakovsky", "Suburkovy" i "Tsimlyansky Chorny". Poreklo nekih drugih starih grožđa, kao što su "Silniak", "Stari Goriun" i "Shampanchik Konstantinovski", ostaje nepoznato. Današnji vinari ih gotovo nikada ne koriste. Neke od sorti grožđa opisanih u Ampelografiji SSSR-a izgubljeno je zauvek. Na primer: "Kubanski Chorni, Bezimianni, Krasnianski i Krestovski".

"PLECHISTIK" je takođe poznat kao Letun, Rogataia Kist i Chorni Vinni. Odnosi se na sorte crnomorske regije. Istraživači veruju da istorija ovog grožđa seže u daleku prošlost, a stanovnici Donske oblasti ga često greškom zamenjuju  sa Tsimlianskim grožđem. Danas je ova sorta gotovo izumrla. Plechistik je grožđe srednjeg zrenja. Potrebno je oko 135 dana da sazri do komercijalne klase. Loze su mu dobre, sa stopom produktivnosti od 0,6–0,7. Prinos je oko 5.000–8.000 kg / ha.

Grozdovi Plechistik grožđa su srednje veličine, mase do 200 g, u obliku cilindara ili konusa, uglavnom sa dva režnja. Jedna zanimljiva osobina je da su mu bobice spljoštene na jednoj strani. Njegova koža bobica je tanka i krhka. Bobice su uglavnom srednje ili male, okrugle, boje tamnog mastila i prekrivene su gustim voštanim slojem. Sok od bobica je bezbojan. Listovi su srednje veličine, često zaobljeni, duboko podeljeni, sa pet karakterističnih režnja, tamnozelene boje i sa gustim mrenastim pahuljicama na dnu.

Među njegove negativne kvalitete spadaju loša otpornost na mraz i sušu. Takođe je poznato da baca svoje bobice pre zrelosti, zahteva posebne metode oprašivanja i ima slabu otpornost na gljivice. Često se koristi za penušavo vino Tsimlianskoe u kombinaciji sa grožđem Tsimlianski Chorni.

"SIBIRKOVY" sorta je poznata i kao Sibirek ili Sibiriak. I pored svog imena, ova sorta nije na Don došla iz Sibira. Većina istraživača veruje da je ova sorta doneta u donske vinograde iz Mađarske ili Bugarske. Drugi tvrde da se najpre pojavila u regionu Don kao rezultat setve semena donesenog iz drugih regiona. Sibirek se najverovatnije pojavio u 18. veku.

Sibirkovi je rano i srednje zrenje grožđa, koje je dostiže komercijalni stepen za 130 dana. Loze su veoma jake, sa plodonosom od 0,6 do 1,0. Prinos je oko 6.000–9.000 kg / ha. Grozdovi su srednje veliki, mase do 150 g, stožasti ili cilindrično-konusni, često labavi i sa krilima. Bobice su srednje veličine, ovalnog oblika i svetlo zelene boje. Kada potpuno sazru, postaju žućkasti. Koža bobica je tanka, vrlo krhka, gotovo prozirna i prekrivena gustom voštanom presvlakom. Meso od bobica je vrlo sočno. Listovi su veliki, duboko podeljeni, sa pet režnja. Pahulja na donjem delu je srednje gustine.

Među njegove negativne osobine spadaju slaba zimska otpornost i ranjivost na gljivice. Takođe ih treba pokriti zimi. Najčešće se koristi za proizvodnju lakih stonih vina.

"VARJUŠKIN" je još jedno stara sorta grožđe iz regiona Crnog mora, sa veoma dugom istorijom koju današnji vinari nisu zaboravili. Spada u srednje poznu grupu, jer grožđe dostigne komercijalnu zrelost za 140–150 dana. Loze su mu srednje produktivnosti. Prinos je oko 5.000–8.000 kg / ha.

Grozdovi Varjuškina su srednje veliki, stožasti, sa malim krilima i srednje gustine. Bobice su male, okrugle, gotovo crne boje, sa debelim voštanim slojem i gustom kožom. Meso od bobica je vrlo sočno. Listovi su srednje veličine, duboko razdeljeni i na dnu su djelimično obrasli.

Među njenim pozitivnim svojstvima su i odlična otpornost na zimu i gljivice. Odličan je izbor za visokokvalitetna crvena desertna vina.

"SILNYAK" je kasno zrelo grožđe sa malim prinosom. Loze su mu srednjeg prinosa. Listovi su mu srednje veličine i zaobljeni, sa plitkom podelom. Grozdovi su srednje veličine i labavi. Bobice su male i tamnoplave boje sa vrlo visokim sadržajem šećera. Stručnjaci napominju da crvena vina proizvedena od Silnyaka imaju vrlo intrigantne karakteristike.

"STARI GORYUN" je univerzalno srednje kasno grožđe. Ima srednje velike zaobljene listove i umereno je podeljen. Grozdovi su srednje veliki i gusti, sa malim i prosečnim tamnoplavim grožđicama. Sadržaj šećera je visok. Ovo grožđe se uglavnom koristi za pravljenje crvenih stolnih i desertnih vina.

"DOSTOINI VINNI" je odlično selektirana sorta kasnog sazrijevanja sa jakim, srednje produktivnim lozama. Listovi su srednje veličine i jako razdeljeni, sa konusnim i gustim grozdovima. Grožđice su male i tamnoplave boje sa nadprosečnim sadržajem šećera i kiselošću. Vina proizvedena od Dostoini Vinni-a imaju intenzivan buket. Grožđe je otporno na filokseru i brojne druge štetočine grožđa. Takođe, otporno je i na mraz. Ima visok prinosno pa je lokalni vinari to obožavaju. Trenutno plantaže sa ovim grožđem zauzimaju ukupnu površinu od 100 ha. Brojne vinarije koriste ga u svojim mešavinama.

Među belim sortama grožđa u Rusiji posebno mesto zauzimaju "BEISUG" i "JEKATERINODARSKI". Stvorili su ih stručnjaci iz Nacionalnog instituta za baštovanstvo i vinogradarstvo na severnom Kavkazu kao neverovatno otporne na mraz. Vinove loze  mogu da prežive i na temperaturi od  –26 ° C. Vina od Beisug-a imaju uzvišeni cvetni nos.

Najzad, komercijalna sorta "GRANATOVY" je zadivljujuće ekspresivno, a poljoprivredna kompanija "Yuzhny" je često kombinuje u svojim vinima.

izvor:CODEdeVINO

Rusko grožđe