У нашим домаћинствима често се користи за производњу слатког и ракије. Дуња се као воћна врста у многим землјама света гаји од давнина. Иако је са Кавказа и Блиског истока, воће топлијих подручја, нашла је своје место и у воћарству Србије. Поред овог старе баке често уносе дуње у собе и како би својим пријатним мирисом ово воће освежило просторију

Иако наша землја има поволјне услове за гајење дуње, код нас она углавном служи за подмирење потреба произвођача и њен мали део служи за индустријску прераду.

На раширеност ове воћне врсте утичу и њене особине. Дуња може да издржи доста ниске температуре и до -30 степени. Код нас цвета касно од краја априла па чак и до почетка јуна, те јој је заштита од позних пролећних мразева обезбеђена пририодним путем. Нјени цветови су осетлјиви према ниским температурама и за њихово формирање је потребно више светлости.
Добро осветлјење је везано и за родност и квалитет плодова па из тог разлога су препоручлјива растојања која се крећу од 3 до 6 м између редова, а у реду 2.80 - 4.50 м. Уколико је склоп густ и нема доволјно светлости неће доћи до образовања цветних пуполјака, а плодови ће бити зеленији и са мање ароме.

Природни облик дуње је жбун, међутим лако се узгаја као стаблашица у виду свих узгојних облика:

-поболјшана пирамидална круна;
-котласта круна;
-неправилна палмета са косим гранама;
-витко вретено;
-слободан облик.
Корен је жиличаст и најчешће у горњем хоризонту (ораничном слоју). Највише јој одговарају умерено влажна и топла и пропусна землјишта. Добро подноси високе температуре и сушу али у интензивним засадима наводњавање треба распоредити у току целе године а интензивирати у периоду од половине јула до септембра месеца када је прираст плодова највећи.
У погледу односа оплодње разликујемо самооплодне, делимично самооплодне и самобесплодне сорте. Препоручлјиво је у савременој производњи користити поред водећих сорти и сорте опрашиваче.

Сорте које се код нас гаје
Сортимент дуње је мали а код нас се највише гаје: Лесковачка, Врањска, Шампион, Тријумф, Хемус, Асеница, Чешка дуња, Пазарџијска, Мамутова и Константинополјска.

Плод дуње може бити:

округласт;
јабучаст;
крушкаст;
и звонаст.
Покожица плода је глатка у пуној зрелости лимунасто жуте боје и пријатног укуса. Значајније плодоношење почиње у четвртој години а највећу родност дуња постиже између 15 и 20 године.

Izvor: agromedia.rs

Светлост кључна за производњу дуње