Превремено сушење кајсије представља, без сумње, најштетнију појаву када се ради о успешном гајењу ове воћке.

Због сушења појединих стабала које почиње рано, већ после треће-четврте године од садње, засад се проређује и гране суше, па чак крче и читави засади, што ову воћку чини све мање рентабилном и често доводи у питање њено даље успешно гајење.

Сушење или такозвана апоплексија кајсије стара је колико и само гајење ове воћке. Одувек је представљало велику економску штету, па пошто се о природи сушења недовољно знало, настајала су о томе разна тумачења.

Како се касније испоставило, једну само наоко исту болест проузрокују разни чиниоци: ниска температура, инкопатибилност подлоге и племке, поремећаји и физиологији исхране, разне врсте паразитних гљива (Цyтоспора цинцта, Еутyра армениацае, Вертициллиум спп, Монилиниа спп, бактерија Псеудомонас сyрингае и други паразити (вируси и микроплазме).

Сви ови побројани чиниоци у стању су да проузрокују сушење кајсије.

Када ће се и који од њих у одређеном рејону појавити зависи понајвише од услова самог подручја. Тако су у нашој земљи последњих пентаестак година предоминирале бактерија Пс. Сyрингае и гљива Ц. Цинцта. Оба паразита идентично се понашају. Њихова највећа активност испољава се у периоду моровања воћака. Када је у питању поменута гљива, највеће промене настају од краја лета, па до почетка вегетације, док је бактерија најактивнија од почетка отпадања лишћа у јесен, па до кретања вегетације у пролеће.

Оба паразита нападају елементе коре и дрвета, проузрокујући њихово изумирање. Пропадање ткива почиње обично од повређених места на гранама и деблу, па се шири уздужно обимом гране или дебла.

При томе је изумирање коре и дрвета обимом гране и дебла од највећег значаја, јер формирани некротични прстен спречава спровод воде и хранљивих материја у горње делове гране или дебла изнад "прстена", због чега се суши читава грана или воћка, у зависности од тога где се оболели прстен формира: на грани или на деблу.
Активност ове гљиве и бактерије у периоду вегетације је мала, јер је кајсија у то доба свог развоја отпорна, због чега тада настају слабе промене на оболелој воћки.

Током вегетације, када су услови неповољни за њен развој, гљива се одржава у оболелом ткиву у виду мицелије и пикнида (ситних лоптица) с пикноспорама, одакле се заразе касније шире нападајући повређене гране и дебло.
Бактерија за време летњих прилика изумире или се одржава на површини листа, не проузрокујући тада никакве промене. Тек у јесен кишом спрана доспева с лишћа на гране и дебло кајсије, проузрокујући прво такозване рак-ране, а касније и сушење кајсије.

Како спречити сушење кајсије?
Овакво понашање паразита проузроковача апоплексије, односно сушења кајсије, намеће следеће мере заштите:

Пошто кајсија најчешће оболева на местима разних повреда, а највећа опасност од болести прети у периду мировања воћака, о томе је потребно водити највише рачуна. Због тога треба пазити да не дође до разних повреда дебла и грана кајсије, нарочито од почетка јесени до пролећа.

Није све једно када се кајсија реже. С обзиром на то да и резидба представља известан вид повреде воћке и отвара врата за продор паразита, све се више препоручује да се резидба изводи у пролеће, уместо досадашње у јесен, јер су у пролеће слаби услови за развој болести.

Треба бодити рачуна и о томе како се калеми кајсија. Кајсију треба калемити на висини од 8 до 120 и више центиметара на белошљиву, а засаде заснивати на северном и северозападном положају земљишта. Јужна страна мање одговара, услед честих колебања температуре и повољнијих услова за развој болести.

У јесен, одмах после почетка отпадања лишћа, или када је 50% лишћа отпало, и у рано пролеће пре почетка вегетације пожељно је прскати кајсије препаратима на бази бакра, односно бакар-оксихлорида.

Ако се примени све горе наведено може се у великој мери спречити сушење кајсије.

Izvor.poljoprivrednisavetnik.com

Зашто се суши кајсија