U nedelju, 12. septembra 2021. godine održan je treći po redu Bazar malih proizvođača hrane u restoranu Azbuka na Terazijama. Tim povodom, posetioci su imali priliku da se upoznaju sa proizvođačima iz različitih krajeva naše zemlje, te da probaju i kupe ukusne domaće specijalitete.

Idejni tvorci čitavog projekta su Ana i Veljko Nešić čija je želja da jedan ovakav događaj u budućnosti postane tradicija.

- „Mali proizvođači hrane“ su jedna platforma koja se bavi promocijom malih proizvođača i omogućuje im da imaju tržište u velikim gradovima u Srbiji, odnosno najviše u Beogradu i Novom Sadu. Do sada smo na našoj platformi pomogli oko 1.000 porodica, malih proizvođača da pokrenu svoj biznis, da pronađu svoje kupce i počnu da dostavljaju svoje proizvode za Beograd.

- Bazar kome danas prisustvujemo je događaj koji organizujemo svakog meseca po jednom gde okupimo oko petnaestak naših najboljih proizvođača koji imaju izgrađene brendove koje možemo da predstavimo kupcima. Uglavnom su to ljudi koji su članovi naše grupe na Fejsbuku, a ovo je i odlična prilika da se oni uživo upoznaju i razmene iskustva.

Ana kaže da grupa okuplja skoro 110 hiljada ljudi i za Agroinfo objašnjava da je proizvođačima, iako su odlični u svom poslu, ipak najteže da pronađu svoje tržište. Ova zajednica im je upravo u tom segmentu od velike pomoći.

- U početku je to bilo svega par proizvođača koji su u grupu došli sa mog bloga koji se zove „Ručak za 200 dinara“. Kasnije je za vreme korone ta grupa posebno zaživela i mi sada već i ne moramo da tražimo proizvođače, već oni sami dolaze u grupu.

Ana nam takođe priča da je čitava organizacija na volonterskoj bazi i da nemaju ničiju pomoć, zbog čega joj je žao, jer smatra da cela ova priča ima veliki potencijal i da ljudi žele da kupuju domaće i provereno.

- Mi sada pokušavamo da nađemo neki sistem kako da se finansiramo i uvek smo u potrazi za partnerima, pa ako je nekome sve ovo interesantno, može slobodno da nam se javi - kaže Ana i dodaje da posebnu zahvalnost duguju svojoj koleginici Sandri Živković koja je organizator Bazara kome smo prisustvovali.

Na štandu HOG pivare nas je dočekao Milan Miljković Buki i ukratko predstavio priču o kraft (craft) pivima. On kaže da je vlasnik pivare želeo da unese neke novine kada je u pitanju zanatsko pivo, a vremenom je počela da se okuplja ekipa koja je počela da eksperimentiše i stvara nešto zanimljivo.

- Inspiracija za HOG pivo (HOG – Hammer of Gods) je nordijska mitologija i zato ovde danas imamo Freju (FREYJA), Tor (THOR), Mjolnir (MJOLNIR) – svi ti nazivi ustvari upućuju u kom smeru smo išli. Mi proizvodnju piva svodimo na kvalitet, dok se industrijska piva svode na kvantitet. Trudimo se da svi sastojci budu kvalitetni i prirodni, a piva su super i za vegane i vegeterijance. Svi mogu da ih piju, a i svi znamo da je jedno od najlepših druženja upravo uz pivo!

Buki nam je objasnio i da svako pivo ima svoju priču, te da jedno od njih, konkretno Freja, ima herbalnu notu, da je unapređeno i pruža drugačiji užitak nego kada su industijska piva u pitanju. Najveći procenat alkohola ima Tor, 6,5 odsto, ima puno telo i dosta je gorko zbog hmelja, pa je često potrebno vreme da se ljudi naviknu na ovakve ukuse koji nisu uobičajeni.

- Mi dolazimo iz Novog Sada gde imamo svoju pivaru, a naša piva se mogu pronaći u lokalima širom Srbije, od Subotice do Čačka. Najzastupljeniji smo u Beogradu i Novom Sadu, kako u specijalizovanim pabovima za zanatska piva, tako i u trafikama i diskontima pića.

Nakon štanda sa pivima, odlazimo do štanda sa različitim vrstama sireva i kačkavalja gde nas dočekuje Stanija Grujičić sa svojom mamom Slavicom koja je glavni majstor za ove specijalitete. Stanija nam priča da porodica živi u Topoli trideset godina i da su oduvek imali svoje životinje – svinje, krave, koze, a poslednjih dvadesetak godina se bave proizvodnjom, odnosno preradom mleka i mesa u gotove proizvode.

- Mama je uvela kačkavalje kao novinu u našu proizvodnju. Pored mlečnih, imamo i mesne proizvode, a danas smo na Bazaru izložili kačkavalje sa ljutom paprikom, mirođijom, ruzmarinom, klasičan kačkavalj sa dodatkom susama, halumi sir za grilovanje, papriku u pavlaci. Osim toga, tu su i domaći kajmak, klasičan tvrdi i polutvrdi sir, masni, punomasni i slično.

Stanija dodaje da svi zainteresovani kupci ove ukusne proizvode mogu naći na Instagramu i na Fejsbuku pod nazivom „Svet kačkavalja“.

Dragan Kaurin iz kompanije Hoff na svom štandu posetiocima predstavlja proizvode od aronije.

- Imamo sopstvenu plantažu Aronije od 5 ha u mestu Deč u blizini Beograda, a naši osnovni proizvodi su sok, nadev i preliv od aronije. Sok je stoprocentna aronija, matični hladno ceđeni sok, a nadev i preliv su dva proizvoda sa kojima smo osvojili tržište. Nadev je džemasti proizvod, ali nije džem, već niskokalorični nadev, jer nema količinu šećera da bi se zvao džemom, što nam i nije interes. Preliv je proizvod bez šećera, a osim ovih proizvoda od čiste aronije, pravimo i kombinacije ovog voća sa domaćim srpskim voćem – jabukom, malinom, kajsijom, šljivom. Ima nas na društvenim mrežama, u raznim zdravim hranama, prodavnicama organskih proizvoda, a zastupljeni smo i u brojnim restoranima u kojima kuvari vole da koriste naše proizvode, jer se aronija slaže i sa slatkim i sa slanim jelima.

Dragan pohvaljuje čitavu organizaciju i od srca preporučuje i drugim malim proizvođačima da dođu i izlože svoje proizvode.

Spuštamo se malo niže stepenicama i dolazimo do štanda „Baba Julina kujna“ o kojoj smo već pisali na našem portalu. Brojni posetioci su se okupili da probaju i kupe nešto iz bogate ponude ovog malog proizvođača iz Bajevca kod Uba.

- Danas smo na Bazaru izložili naš džem od šljive bez šećera, sa šećerom, džem od šljive sa čokoladom i džem od kajsija. Tu su potom slatko od šumskih jagoda, kajsije, bele trešnje, slatko od smokve, dunje i šljive. Takođe, tu su dve vrste ajvara – blagi i blago ljuti, kao i sok od paradajza. Svi proizvodi su pripremljeni na potpuno prirodan način, bez konzervansa, dodatih aroma i boja.

U razgovoru sa idejnim tvorcem, Draganom Ikonićem saznajemo da je potražnja velika, da su svi proizvodi skoro rasprodati, a da je najbrže prodat ajvar. Mnogi posetioci su svoje omiljene proizvode naručili i oni će im besplatno stići na adresu u Beogradu već u toku nedelje. Novina su, kažu iz „Baba Juline kujne“, i teglice sa slatkim koje su posebno osmišljene za venčanja na kojima će gosti uživati u najslađim zalogajima.

Idemo dalje, sve do štanda oko kog su se najviše okupili najmlađi. Nije ni čudo kada su ovde spremni različiti proizvodi za degustaciju iz firme „Karamele Maksimović“.

- Ovo su mlečne karamele koje se prave po porodičnom receptu starom više od jednog veka. Karamele se prave po identičnom receptu već pet generacija u porodici Maksimović, a pored njih, uveli smo i nove karamele sa lešnikom, sve u skladu sa željama naših kupaca, koje su takođe vrlo tražene. Karamele se prave ručno, od prvog do poslednjeg koraka, čak se i pakuju ručno.

- Pored karamela, pravimo i domaće kolače, a u ponudu smo uveli i zdraviju hranu, odnosno granolu na koju smo vrlo ponosni i koja je potpuno bez šećera, sa medom i maslinovim uljem, bez ijednog veštačkog sastojka – kaže za Agroinfo Jelena Pešić na štandu „Karamele Maksimović“.

Pažnju nam privlače i nešto drugačiji proizvodi na štandu pored. Radi se o firmi „Hrono“ (Chrono.rs) koja dolazi iz Leskovca, a Emilija Janjić nam ukratko predstavlja njihovu priču.

- Ono što je interesantno za naše preduzeće je to što zapošljavamo ljude koji imaju neki vid invaliditeta i samim tim smo društveno odgovorna firma. Naš fokus je na proizvodnji zdravog hleba, odnosno proizvodimo mešavinu brašna za zdravi hleb. Brašno se pravi isključivo od punog zrna i bitno je to da nema kvasca, niti belog pšeničnog brašna. Ono što smo želeli da postignemo je da svako može da napravi svoj hleb. Jedino što je potrebno je da se ova mešavina brašna pomeša sa vodom i stavi da se peče. Nema čekanja, nema mešenja, što zvuči vrlo primamljivo za sadašnje vreme.

Osim toga, Emilija nam objašnjava da u ponudi imaju i mešavine začina, te semenki koje su pogodne za hleb, kao dodatak salatama i drugoj hrani, a relativno nov proizvod je imunonapitak na bazi rogača, poput zdrave verzije kakaa, koji u sebi sadrži bosiljak, majčinu dušicu i žalfiju. Ove proizvode kupci mogu naći u zdravim hranama i po raznim marketima u Beogradu, kao i na njihovom sajtu.

Treći Bazar malih proizvođača hrane je ugostio 13 proizvođača koji su se potrudili da posetiocima na najbolji način predstave ono što rade. Osim pomenutih, tu su bili prisutni i proizvodi od mesa, urmi, bundeve, različite vrste rakija, vina i slično.

Agroinfo.rs

Agroinfo na Bazaru malih proizvođača hrane: Bogatstvo za sva čula u srcu Beograda