Opasne biljke, koje mogu da ubiju, čuvaju se iza zaključanih kapija bašte u Alnviku.

Pre nego što vas vodič povede na put kroz neobičnu baštu, legende i naučne činjenice o ovim smrtonosnim biljkama, na crnoj kapiji će vas dočekati dve velike table sa poznatom oznakom za opasnost, odnosno simobolom za otrov – ljudskom lobanjom ispred ukrštenih kostiju i rečima: “Ove biljke mogu da ubiju”.

Bašta smrtonosnog bilja
Kada se jednom nađete sa druge strane kapije, u vrtu, bez vodiča ne smete ništa. Reč je o biljakama koje ubijaju, pa tako dodirivanje i mirisanje istih, ne dolazi u obzir. 

Vrt je osnovan 1995. godine, kada je Džejn Persi postala vojvotkinja od Nortamberlenda, okruga na severoistoku Engleske. Titula joj je donela Zamak u Alviku sa velikim vrtom, a suprug ju je zamolio da osmisli plan za njegovo uređenje. Ono što je ona uradila, prevazilazi sve klasične granice uređenja vrtova.

Bašta u Alnviku prostire se na pet i po hektara, a godišnje je poseti više od 600.000 ljudi, zbog čega predstavlja i najpopularniju turističku atrakciju ovog okruga.

Persijeva je želela nešto potpuno drugačije. Prvo je razmišljala o “lekovitom” vrtu, a nakon što je posetila čuveni vrt Medičijevih, donela je odluku da će u njenoj bašti rasti biljke koje ubijaju umesto one koje leče. Smatrala je da će na ovaj način za botaniku, zaineteresovati i najmlađe.

Vojvotkinjina omiljena biljaka u vrtu je brugmansija, lep cvet čiji su pojedini delovi otrovni, a koja je poznata po tome da izaziva paralizu glatkih mišiča, migrenu, dijareju, sušenje usta, halucinacije, midrijazu i smrt.

U vrtu se pored ove biljke mogu videti i Strychnos nux vomica, morska kudelja, kukuta, mak, kanabis, koka i druge.

Evo gde se kriju najopasnije biljke?