Paprika je jedna od najrasprostranjenijih povrtarskih vrsta i kod nas se uzgaja na otvorenom polju, ali najviše u zaštićenim prostorima. Kao veoma rašireno povrće u poljoprivrednoj proizvodnji, podložna je oboljevanju od fitopatogenih gljiva i bakterija. Jun je mesec kada se javlja opasnost od nastanka bakteriozne pegavosti ove vrste povrća pa je potrebno izvršiti zaštitu na vreme.

Bakteriozna pegavost koju prouzrokuje Xanthomonas euvesicatoria je najrasprostranjenija i ekonomski najštetnija bakterioza paprike u Srbiji. Raspoložive mere zaštite često bivaju izostavljene ili nisu dovoljno efikasne, stoga zaštita paprike od ovog patogena predstavlja stalan izazov, posebno pri povoljnim uslovima za razvoj bolesti. Kontrolu bolesti dodatno otežava pojava novih rasa bakterije i razvoj sojeva rezistentnih prema antibioticima i jedinjenjima bakra. Osim pomenute, još se javljaju sledeće bakterioze: Pseudomonas syringae, Xantomonas campestris i Ervinia carotvora. Prvi simptomi bakterioza u zasadima se javljaju već 15 dana nakon rasađivanja.

Simptomi bolesti

Prvi simptomi bolesti javljaju se već u junu usled obilnih kiša ili prekomernog navodnjavanja pa bi zato trebalo izbegavati teška i nepropusna zemljišta. Simptomi ove bolesti u početku se javljaju najpre na listovima u vidu tamnozelenih vlažnih pega koje su malo izdignute iznad površine lista i podsećaju na bradavice. Kasnije se pege spajaju u tamne nekrotične fleke. Pegavost i hloroza prvo zahvataju donje lišće koje kasnije opada, a zatim se širi i na gornje. Bakteriozna pegavost pri masovnoj infekciji prouzrokuje opadanje zaraženog lišća što dovodi do značajnog smanjenja prinosa u zasadima paprike.

Zaštita i suzbijanje bakterioze 

Biološke metode kao što su primenа bаkteriofаgа, virusa koji parazitiraju bakterije, i neke novije аlternаtivne metode primena аktivаtora sistemične opornosti biljaka, ukаzuju nа mogućnost rаzvojа efikаsne strаtegije zа suzbijаnje X. euvesicatoria. Integralna zaštita paprike upotrebom bioloških i hemijskih metoda može predstavljati novi alternativan metod koji bi omogućio efikasnu i održivu zaštitu paprike od ove bolesti. 

Najznačajnije mere borbe protiv bolesti su preventivne, mehaničke, fizičke, kao i drugi vidovi zaštite. Za setvu paprike obavezno treba odabrati otpornije sorte. Ključno je koristiti zdravo seme koje potiče od zdravih useva. Uklanjanje zaraženih i biljnih ostataka iz prethodne proizvodne predstavlja ključnu preventivnu meru. Takođe, plodored je jako važan kao i to da papriku ne bi trebalo gajiti na istom mestu tri godine, a najbolji predusevi su vrste iz porodice mahunarki. Ne preporučuje se uzgoj na istoj parceli gde je prethodno gajen krompir ili paradajz, zbog mogućnosti prenošenja bakterije Xanthomonas.

Preventiva kao važan proces

Određeni korovi mogu biti domaćini ove bakterije, pa bi trebalo redovno da ih uklanjamo kako bi se usev održavao čistim. U zaštićenim prostorima je poželjno obaviti dezinfekciju vodenom parom ili hemijskim sredstvima, a obavezno je i redovno provetravanje. Ukoliko se bolest javi i pored sprovođenja preventivnih mera, mora se pristupiti hemijskim metodama. Poželjno je sa preventivnim tretmanima početi pre pojave uočljivih simptoma zaraze jer kada se uoče, efikasna zaštita je dosta otežana. Efikasna fitofarmaceutska sredstva su na bazi aktivne materije bakaroksihlorid ili bakarhidroksid, a u zavisnosti od vremenskih uslova i infektivnog potencijala, trebalo bi obaviti do pet tretiranja paprike sredstvima na bazi aktivnih materija. Pre nego pristupite zaštiti, konsultujte sa stručnjkom ili nekim iz poljoprivredne apoteke.

Agroinfo.rs

Opasnost od bakteriozne pegavosti i preventivna zaštita paprike u junu