Utvrđivanjem kvaliteta zemljišta dobijaju se informacije o načinu đubrenja koje treba sprovesti i potrebama za primenu meliorativnih mera za popravku tla

Cilj agrohemijske analize zemljišta je postizanje visokih i stabilnih prinosa uz racionalnu i pravilnu primenu mineralnih đubriva. Na ovaj način  povećava se i ekonomičnost celokupne proizvodnje.
 
"Najveće nacionalno blago jedne države, društva, grada, opštine ili sela predstavlja zemljište. Jedna od mera zaštite i očuvanja hemijskih i bioloških svojstava poljoprivrednog zemljišta i obezbeđenja pravilne upotrebe mineralnih đubriva jeste sistematska kontrola plodnosti zemljišta", navodi stručnjak za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe u Leskovcu Boban Stanković.

Cilj agrohemijske analize zemljišta je postizanje visokih i stabilnih prinosa uz racionalnu i pravilnu primenu mineralnih đubriva. Postizanje visokih i stabilnih prinos gajenih kultura treba da omogući povratak uloženog i ostvarivanje dobre zarade.

Sistematska kontrola plodnosti zemljišta zasniva se na objektivnim kriterijumima i omogućava planiranje neophodne količine mineralnih đubriva kao i vremena njihove primene. Takođe, sagledava se i neoprhodnost preduizimanju meliorativnih zahvata kao što su: kalcifikacija, fosfatizacija i humizacija. 

Kontrola plodnosti zemljišta podrazumeva merenja različitih parametara, i to: pH vrednost, sadržaj humusa, sadržaj ukupnog azota, sadržaj lakopristupačnog fosfora, sadržaj lakopristupačnog kalijuma i sadržaj kalcijum karbonata.

Analizom zemljišta preko kontrole parametara plodnosti dobija se preporuka o pravilnom đubrenju za naredne četiri godine. To se pre svega odnosi na vrstu i količinu đubriva, kao i na vreme njegove primene. Ova mera dovodi do značajne racionalizacije upotrebe đubriva. Investicija u analizu zemljišta se višestruko isplati, jer se adekvatnom primenom đubriva mogu postiže povećanje prinosa, kao i veći profit.
Najčešći problemi naših zemljišta su nizak nivo humusa, nedostatak fosfora i velika kiselost. U tom slučaju potrebno je sprovesti i meliorativne mere popravke tla kao što su kalcizacija, fosfatizacija i humizacija.

Najzad, veliku grešku predstavlja samoinicijativna primena mera popravke zemljišta bez predhodne analize zemljišta. Na taj način ugrožava se njegova plodnost pa samim tim i prinosi gajenih useva.

Izvor:agroklub.rs

Agrohemijska anliza zemljišta kao osnova za uspešno planiranje proizvodnje