Укратко ћемо се осврнути на квалитет препеличијег меса, као и привредни значај вештачког гајења за производњу меса. Као што је познато, месо наше дивље препелице је врло цењено и тражено, јер је врло укусно и хранљиво. Најукусније и најмасније су препелице у јесен после жетве.

Овај квалитет признат је и јапанској препелици. У многим земљама јапанска препелица је, такође, позната по свом укусном месу. На пример, у Индији месо ове препелице познато је као „најомиљенији ужитак за трпезом“.

Обзиром да бројност дивље препелице све више опада и све мање се лови, повећава се интерес јапанске препелице у кулинарству.Нан основу добијених резултата испитивања сасва свежег (хладног) и на разне начине термички и кулинарски обрађеног меса, као и на основу осталих испитивања утврђено је следеће:

Месо јапанске препелице је вредна и веома укусна намирница, нарочито богата протеинима. Пошто у већини скелетних мишића доминирају бела мишићна влакна, долазимо до закључка да је намирница лако сварљива и има високу дијеталну вредност.

Месо јапанске препелице, као уосталом и друге врсте меса, подлеже одређеним променама, које су од велике важности за његов квалитет и избор метода кулинарске обраде. Одвијање ових процеса у месу јапанске препелице су такви, да се оно најуспешније термички обрађује после 48 часова од убијања. При томе препелицу треба очупати пгго пре и извадити црева, а затим држати на температури од 0 – 4 °Ц. Однос меса у костима, то јест, трупа према живој тежини јапанске препелице је доста задовољавајући и креће се од 63 – 72%, што упућује на релативно повољну економску производњу и гајење јапанске препелице. Ако су препелице током читавог или добрим делом това храњене смесом у којој је било рибљег брашна, месо није укусно и осећа се мирис на рибу. Мирис је јачи, ако је квалитет рибљег брашна лошији. Међутим за брз и правилан развој пилића неопходно је додавати рибље брашно у смесу. Цосто је ова храна животињског порекла, обогаћује се смеша протеинима и осталим неопходним састојцима за раст и тов пилића.

Храна биљног порекда садржи ове састојке у мањој мери, те је неопходно првих дана това додавање рибљег брашна. Извесни састојци рибљег брашна приликом разлагања у телу препелице добијају мирис, па и укус рибе. Ако се рибље брашно додаје дуже, мирис ће се задржати у месу и после клања. То изазива неповерење потрошача према индустријској производњи меса. С додавањем рибљег брашна потребно је престати 7 до 10 дана пре клања и пренелице хранити само зрнастом храном, како би се очистиле од мириса. Такође је врло важно д’а препелице пред клање оставимо да гладују 12 до 16 часова, што значи да треба клати само препелицеса празном вољком. Јер, ако је вољка пуна, долази до растварања хране у њој, па се мирис рашири по месу. Тако са мало пажње узгајивач може избећи мирис меса на рибу.

Из овог се може закључити да је месо јапанске препелице стварно добра и корисна намирница, која треба да кроз најскорије време заузме одговарајуће место у исхрани људи.

Izvor:seoski poslovi

Квалитет и вредност меса јапанске препелице