Kada prvi put vidite rastući čufu, možete pomisliti da je ovo divlja šaš, ne sumnjajući da njegovi rizomi sadrže ukusne nudule oraščiće slične bademima.

Čufa (također zemljani badem) je gust grm srednje veličine: raste do visine od 30-90 cm. Ravne tanke stabljike troslojnog oblika u poprečnom preseku oslobađaju snopove listova, od kojih svaka ima oko 3-11 listova širine 3-10 cm. Nadzemni deo je oštar i trouglast. Širi se i sliva, formirajući neprekinut zeleni tepih koji izgleda prelepo. U podzemnoj razgranatosti čufa formira mnogo čvorova - do 500 komada veličine badema. Odatle dolazi i drugi naziv čufe - zemljani badem.

Po hranljivim sastojcima nadzemni deo čufe ne odstupa od žitarica. Koristi se kao hrana za domaće životinje, kako u svežem stanju tako i kao silaža. Sadržaj masnoća u čufi je oko 28% što je opušteno ubraja u grupu uljarica.

Pre zasađivanja krtole se natope u vodi sa sobne temperature tokom tri dana. Kad se tlo zagreje do oko 15 stepeni, sadi se na stalno meso na dubinu od 7-8 cm.

Krtole se stavljaju u gnezda po 3-4 komada, na rastojanju 20 cm jedno od drugog. Niču od 8. do desetog dana. Ako klimatski uslovi nisu povoljni ni zemljani badem neće moći da se zasadi sredinom maja, nakon toga se koriste sadnice. Čufa dobro podnosi prve hladnoće u septembru. Sakupljanje se javlja samo kad listovi počnu da se suše i žute (to se dešava krajem septembra). Kasno sakupljanje čufe doprinosi kako boljem zrenju tako i formiranju veće količine ulja.

Sakuplajnje čufe treba da se vrši po suvom vremenu. Izvađene krtole se očiste prstima na metalnoj rešetki, peru se i suše na suncu ili u odgovarajućoj prostoriji. Čufa se čuva u podrumu ili prostoriji koja je dobro zaštićena od glodara. Čuva se dobro i u sobnim uslovima.

Od nje se pravi i alva. U domaćim uslovima od krtola zemljanog badema može da se napravi marcipan.

Izvor:bonapeti.rs

Čufa ili zemljani badem