Cariocar brasiliense, poznat kao pekui ili „souari orah“, poput svojih srodnika, je jestivo voće popularno u nekim oblastima Brazila, posebno u brazilskom centralnom zapadnom regionu.

Drvo pekui naraste do 10 m. Listovi su joj veliki, žilavi, dlakavi, sa po tri letaka . Za razliku od većine drugih stabala cerrado, cveće rađa u suvim zimskim mesecima, približno od jula do septembra. Žućkasto-beli cvetovi su hermafroditi i nose mnogo prašnika ; pomalo podsećaju na ogromni bledi cvet kantariona (daleki rođak među Malpighialesima). U cvasti često ima dve desetine ili više cvetova. Tokom dana cveće posećuju pčele i ose koje se hrane preostalim polenom . Od sumraka do prestanka proizvodnje nektara, kolibri mogu posetiti cveće.

Plodovi započinju tamnoljubičastom, prelazeći u maslinastozelenu i na kraju pufer zelenu, dok sazrevaju, što traje oko 5-6 meseci. [2] Zrelo voće je približno veličine narandže . Podsećaju na mangostin koji ima nekoliko (obično 1-4) segmenta kašastog perikarpa unutar kože, žute boje i tipičnog jakog ukusa i mirisa koji mešaju slatke, voćne i siraste arome. Ovo se uglavnom dobija od isparljivih etil estara . U mezokarp je ugrađeno svetlo seme zatvoreno u crnkastu ljusku prekrivenu tankim i žilavim drvenastim bodljama, iako jedinke bez kičme postoje u divljini. I mezokarp i seme su jestivi za ljude, kao i za mnoge životinje, uključujući obično mesojede vrste poput žute glave karakare ( Milvago chimachima ).

Jame sa bodljama i preostalom pulpom mogu se ostaviti da se osuše na suncu dva dana ili tako nekako. Posle toga, bodlje se mogu sastrugati nožem ili štapom, a jama se može ispucati da bi se izvadilo seme. Od ovog drugog, jestivo ulje pekui se komercijalno ekstrahuje. Takođe se mogu pržiti poput kikirikija i jesti sa soli kao bogata užina.

Gotovo svaki deo drveta je upotrebljiv u prehrambene, medicinske ili građevinske svrhe.

Izvor:en.wikipedia.org

SOUARI ORAH jakog ukusa i mirisa koji meša slatke, voćne i siraste arome.