Foto:Wikipedia

Foto:Wikipedia

Bodljasta gljiva ili bodljikava gljiva (lat. Lycoperdon echinatum) se sreće u listopadnim šumama i to najčešće bukovim ili na vrištinama.

Raste u kasno leto i jesen, raste pojedinačno ili u malim grupama. Pogodno tlo jesu krečnjački tereni.

Ne spada u previše česte gljive ali se može, ponekad, naći u našim šumama. Interesantnog je oblika,česta, jestiva vrsta. 

Plodno telo je okruglasto, bele boje i guato pokriveno smeđim bodljama dugim do 0,2 cm. Starenjem bodlje opadaju i ostaje samo vidljiva mrežasta šara. Visine je do 8cm. Kratkom drškom je pričvršćena za zemlju. Sazrevanljem na vrhu plodnog tela se formira okruglasti otvor koji služi za izbacivanje spora. Gleba je svetlo žute boje, sazrevanjem tamni do smeđemaslinaste boje. Subgleba je prljavo bele do smeđemaslinaste boje.

Izvor:sr.wikipedia.org

Bodljasta gljiva

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

U Srbiji se krije ova prava bukova prašuma, mnogi to ne znaju možda je baš iz tog razloga sačuvana.

Bukove šume u okviru nacionalnih parkova Fruška gora, Tara i Kopaonik nominovane su za dobra svetske prirodne baštine. Ovo prestižno zvanje uvrstiće i Srbiju sa još 12 evropskih zemalja u sklop prekograničnog dobra „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“

Jestive gljive mogu se pripremiti sa različitim namirnicama,kombinovati sa povrćem,mesom itd ili samostalno. Imajte na umu da je najbolje da se koriste dok su sveže

Lokaliteti bukove šume tri Nacionalna parka Srbije nominovani da postanu deo dobra svetske prirodne baštine

Kod nas je poznata pod nazivima: jajčara, kneginja, blagva, rujnica, kajmačara. Blagva spada u pečurke koje imaju dugu istoriju.

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета